преузети с пуном вољом

1. прихватити се руком нечега. — Каните се Турака и турске крви па се примите мојих жганаца и нашега вина. Шен. 2. фиг. а. прихватити се каквог посла, какве службе. — Па би ли се примио да будеш бојтар код мога чобанина? Јакш. Ђ. б. преузети бригу о коме, чему, постарати се за кога, што. — Кад је дошао у Београд, примио се Сремца ... његов ујак пок. Јован Ђорђевић. БК 190б. Она ујутро с оживљењем прими се приправа за одлазак. Крањч. Стј. в. извршити, учинити утисак, дојмити се кога. — Глас о смрти Ивановој расу се по свој земљи ... те се је разних људи примио на различит начин. Шен. 3. а. идући, путујући доћи до чега. — Еј, остарило се и онемоћало — хукну старац кад се прими уза стрму планинску страну. Ћоп. Благим погледом је пратила жене које су се већ примиле дуге косе. Мул. б. покр. попети се на што. — Прими се на кућу, развали покривач. Миљ. в. ширећи се распрострти се, дохватити се чега. — Ова уредба не остане само у Биоградском пашалуку него се прими и Босне. Вук. 4. ухватити клицу, заметнути корен, почети расти. — Око опћинског уреда засађивале; се младе липе и багреми који се нигда примити неће. Коз. Ј