Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѐумити

сврштом 5, стр. 15

прѐумити

преумити

Лема

преумити

Извор

том 5, стр. 15, редослед 22

  1. 1.

    предомислити се

    — Но у задњи час преуми, па се поврати.
    Ђал.
  2. 2.

    изгубити из вида, сметнути с ума.

    с — средњи род
    — Преумио сам дједово причање о његовој и очевој женидби
    — како су они брзо »наредили ствар« и нисам се сећао наше опте мекушности према женама.
    Ранк.

Пододреднице

~ се

преумити (1). — Дакле си се преумио? Кум

преумити (1).
Изворни текст (OCR)
прѐумити, -ӣм сврш. 1. предомислити се. — Но у задњи час преуми, па се поврати. Ђал. 2. изгубити из вида, сметнути с ума. — Преумио сам дједово причање о његовој и очевој женидби — како су они брзо »наредили ствар« и нисам се сећао наше опте мекушности према женама. Ранк.