Одредница

прѐчага

жтом 5, стр. 21

прѐчага

пречага

Стална адреса

Лема

пречага

Извор

том 5, стр. 21, редослед 3

  1. 1.

    (ек. и ијек.) попречна даска, мотка, греда и сл., обично на крајевима учвршћена, која служи у разне сврхе (да се што загради, огради, споји, одвоји итд.).

    ек. — екавскиијек. — ијекавскисл. — сличноитд. — и тако даље
    — Треба обићи успавану кућу, опипати пречаге и катанце на вратима.
    Петр. В.
    Даска се с даском јаче спојит не да пречагом.
    Комб.
  2. 2.

    а, једна од попречних дашчица на лествама, пречаница.

    — На таван се пење ... несигурним лествицама, чије се пречаге клате.
    Макс.
    б. спорт. попречни ред кожних чепова на ђону фудбалских ципела.
    Ног.
  3. 3.а.

    анат. преграда у облику мишићне опне која дели грудну и трбушну дупљу и помаже дисању, ошит, дијафрагма.

    — Желудац лежи ... непосредно под пречагом усред трбушне дупље.
    Батут
  4. 3.б.

    попречне нити које спајају полутке великога мозга. НЕ.

  5. 4.а.

    фиr. планински венац који раздваја два подручја, предела.

    — Динарски карс представљао је широку пречагу преко које се једва могло прелазити све до последњих деценија.
    Цвиј.
  6. 4.б.

    препрека, запрека.

    — Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајањУ.
    Мат.

Фразе

пасти на ниску пречагу бити од мале вредности. — Цео квалитет ... превода ... пао је на ниску пречагу.
Сек.
Изворни текст (OCR)
прѐчага ж (ек. и ијек.) 1. попречна даска, мотка, греда и сл., обично на крајевима учвршћена, која служи у разне сврхе (да се што загради, огради, споји, одвоји итд.). — Треба обићи успавану кућу, опипати пречаге и катанце на вратима. Петр. В. Даска се с даском јаче спојит не да пречагом. Комб 2. а, једна од попречних дашчица на лествама, пречаница. — На таван се пење ... несигурним лествицама, чије се пречаге клате. Макс. б. спорт. попречни ред кожних чепова на ђону фудбалских ципела. Ног. 3. анат. а. преграда у облику мишићне опне која дели грудну и трбушну дупљу и помаже дисању, ошит, дијафрагма. — Желудац лежи ... непосредно под пречагом усред трбушне дупље. Батут. б. попречне нити које спајају полутке великога мозга. НЕ. 4. фиr. а. планински венац који раздваја два подручја, предела. — Динарски карс представљао је широку пречагу преко које се једва могло прелазити све до последњих деценија. Цвиј. б. препрека, запрека. — Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајањУ. Мат.