пре́чати
пречати
Лема
пречати
Извор
том 5, стр. 21, редослед 14
- 1.
ијек. пријѐчати, несврш. 1. попреко везати: ~ опанке. Вук Рј.
- 2.
у изразу: ~ о ч и м а попреко, искоса гледати (кога).
— Жена је горопадно ... премјештала ствари ... пријечала нас очима, показујући тако своје негодовање.
Људи су се подсмјехивали испод брка, а лукавији пријечали очима.
- 3.а.
ситно ходати, поигравати (о јахаћим коњима).
— Бијесни коњи под њима ржу и пријечају цестом амо и тамо.
Вришти пода мном ат и пријеча упопријеко.
- 3.б.
у изразу
коњ е терати коње да поигравају. — Југовићи силни и бијесни, све уз поље коње пријечају.
Пододреднице
1. (на кога) попреко гледати (кога). — Ждребац је затезао кајасе ... пречао се избуљеним оком на ахача. Моск. 2. препирати се, правдати се, свађати се. — Што ниси увек такав задовољан него се пречаш, и језичан си кад не треба. Сек. 3. издирати се, викати на кога. — осподар се пречао на ме. Нед
Изворни текст (OCR)
пре́чати, пре̂ча̄м, ијек. пријѐчати, несврш. 1. попреко везати: ~ опанке. Вук Рј. 2. у изразу: ~ о ч и м а попреко, искоса гледати (кога). — Жена је горопадно ... премјештала ствари ... пријечала нас очима, показујући тако своје негодовање. Чол. Људи су се подсмјехивали испод брка, а лукавији пријечали очима. Мул. 3. а. ситно ходати, поигравати (о јахаћим коњима). — Бијесни коњи под њима ржу и пријечају цестом амо и тамо. Мул. Вришти пода мном ат и пријеча упопријеко. Коч. б. у изразу