пречѝтати
пречитати
Лема
пречитати
Извор
том 5, стр. 22, редослед 14
- а.
прочитати
— Кад који ђак изучи и пречита неколико пута часловац, онда узме псглтир.
Рј.
- б.
провести у читању.
— Вас дан је пречитао.
Рј. пре́чити, прчӣм, ијек. пријѐчити, несврш. 1. правит, стављати сметње, запреке, сметати, стојати на путу.
— И та свирка наше разговоре пријечи.
2. спречавати некога у нечему.
— (вет је још увек чекао пред оном проваљеном капијом. Два војника су пречила пролаз пушкама. Ћос.
- б.
Б. Неки се изгубише у изненадним сусретима с непријатељем, који је пријечио повратак и постављао бројне засједе. Хорв. 3. обуздавати.
— Жерав је под њиме летео осетивши да му господар вољу не пречи.
Пододреднице
1. стајати попреко. — Бујице спрале нанос и земљана камена ребра, још свежа од ноћне влаге, пречила се између валога као степенице. Рад. Д. 2. опирати се, противити се. — Кад горе, удри Тодосије да се пријечи из петнијех жила. Љуб. Ал се залудо пријечила, ер је Никола једним скоком пребацио узицу преко њезина тијела. Шен
Изворни текст (OCR)
пречѝтати, -а̄м сврш. а. прочитати. — Кад који ђак изучи и пречита неколико пута часловац, онда узме псглтир. Вук Рј. б. провести у читању. — Вас дан је пречитао. Вук Рј. пре́чити, прчӣм, ијек. пријѐчити, несврш. 1. правит, стављати сметње, запреке, сметати, стојати на путу. — И та свирка наше разговоре пријечи. Уј. 2. спречавати некога у нечему. — (вет је још увек чекао пред оном проваљеном капијом. Два војника су пречила пролаз пушкама. Ћос. Б. Неки се изгубише у изненадним сусретима с непријатељем, који је пријечио повратак и постављао бројне засједе. Хорв. 3. обуздавати. — Жерав је под њиме летео осетивши да му господар вољу не пречи. Јакш. Ђ.