Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пре̑чница

жтом 5, стр. 23

пре̑чница

пречница

Лема

пречница

Извор

том 5, стр. 23, редослед 7

  1. 1.а.

    (ек. и ијек.; ијек. и нри̏јеЧница) пречка (1).

    ек. — екавскиијек. — ијекавски
    — Iјевали су и ти вагони ударајући о пријечнице трачница. Цес.
  2. 1.а.

    Усправни ступови и греде били cV испресијецани косо унакрштеним дрвеним пречницама. Шов.

  3. 1.б.

    попречна греда или бркља на улазу главних цеста у град.

    — Уто стигоше до пријечнице.
    Креш.
  4. 2.

    пом. попречна обла мотка која дијагонално разапиње четвороугласто попречно једро. Мин. Лекс.

    пом. — поморскимин. — минералогија
  5. 3.

    фиг. пречка (5). Р-К Реч.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
Изворни текст (OCR)
пре̑чница ж (ек. и ијек.; ијек. и нри̏јеЧница) 1. а. пречка (1). — Iјевали су и ти вагони ударајући о пријечнице трачница. Цес. А. Усправни ступови и греде били cV  испресијецани косо унакрштеним дрвеним пречницама. Шов. б. попречна греда или бркља на улазу главних цеста у град. — Уто стигоше до пријечнице. Креш. 2. пом. попречна обла мотка која дијагонално разапиње четвороугласто попречно једро. Мин. Лекс. 3. фиг. пречка (5). Р-К Реч.