Одредница

прѐђашњӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 914

прѐђашњӣ

пређашњи

Лема

пређашњи

Извор

том 4, стр. 914, редослед 19

  1. а.

    који је био пре, раније, који се односи на прошлост.

    — Данас, у упоређењу са пређашњим временима
    — стаје само мало труда, времена и новаца, па се стиже далеко.
    Батут
    Ради тога задржа и све пређашње навике.
    Шимун.
  2. б.

    који је временски непосредно испред онога о којем је реч, претходни.

    — Хамлет, син пређашњег, а синовац данашњег краља.
    Панд.
    Она настави говорити пређашњим гласом.
    Новак
  3. в.

    који је испред онога о коме је реч.

    — У свему је дио свега, као што је у пређашњем мом тексту било речено.
    Ант. 1

Фразе

пређашње свршено време грам. аорист; пређашње несвршено време грам. имперфект. пре̏ђе (ек. и ијек.) I прил. 1. пре тога времена, некад, у прошлости. — Он одбацује све навике, обичаје и предрасуде, које је пређе држао. Марк. Св. Данас нам не блиста као некад, пређе, победа, и љубав, и будућност чиста. Дис. 2. пре (чега другог), прво, најпре. — Турци су пређе све оружје покупили што се није могло по шумама ... сакрити. Нен. М. Казуј, да пређе чујемо, којега сте рода и племена! Вел. П (пређе) предл. с ген. пре. — Младо жито, навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва. Њег. Селиштем се зове оно место на ком се село пређе расељења находило.
Нов.
Изворни текст (OCR)
прѐђашњӣ, -а̄, -е̄ а. који је био пре, раније, који се односи на прошлост. — Данас, у упоређењу са пређашњим временима — стаје само мало труда, времена и новаца, па се стиже далеко. Батут. Ради тога задржа и све пређашње навике. Шимун. б. који је временски непосредно испред онога о којем је реч, претходни. — Хамлет, син пређашњег, а синовац данашњег краља. Панд. Она настави говорити пређашњим гласом. Новак. в. који је испред онога о коме је реч. — У свему је дио свега, као што је у пређашњем мом тексту било речено. Ант. 1.