прѐћерати

прѐћерати в. претерати. пре́ћи и пре̑ћи, пре̑ђе̄м (ек. и ијек.; ијек. и пријѐћи и при̏јећи) (аор. пре́ђо2; прил. пр. прѐша̄вши; р. прид. прѐшао, -шла, -Шло; трп. прид. пре̂ђен) сврш. 1. а. идући преместити се или превести се преко чега, на другу страну. — Морала је пријећи с Иваном планину. Михољ. фиг. Никад нескладна ријеч није преш1ла преко његових усана. Адум. б. превалити какав простор, растојање. — Пређи целу земљу банатску, па хоћеш ли наћи онако дивних долина! Јакш. Ђ. фиг. Први талас офанзиве је прешао преко Фрушке горе без Vсnеха. Поп. Ј. 2. а. преместити се из једнога места у друго, променити место пребивања. — Зашто Ме, снахо, не послушаш? Што не пређеш у нашу кућу? Глиш. б. променити занимање. — Стари Рамонг ... прешао је у рачунаре. Крл. в. свршивши разред, течај и сл. доћи у виши разред. — Стога се ... ученик мора свом снагом упети ... ако хоће ... Да пређе у старији разред. Батут. 3. а. напустивши кога прићи, приступити другоме. — Најприје је био у организацији католичке омладине, а онда је прешао к народним социјалистима. Јонке. б. напустивши једну вероисповест постати припадник друге. — Био је родом из Чешке, а прешао је био у православље. Шант. 4. (на кога) пренети се од једнога другоме, раширити се на друге. — Њено је лудило и на тебе прешло. Вес. Фркне коњ, пропне се и одјури у страну ... коњски ужас пријеђе и на људе. Крањч. Стј. 5. (на што) свршивши или напустивши једно прихватити се чега другога. — Нећете ракију али зато ћемо сви прећи на крушковац. Бар. А прије но што пређемо на хрватски умјетнички стил, реците нам што је то ? Матош. 6. изменити начин рада, почети радити друкчије, почети примењивати уместо једнога друго. — Између два логора успостављена је чврста веза и прешло се на заједничко извршавање акције. Дед. В. Затим је из галопа прешла у кас. Торб. 7. (У што) променити се, претворити се у нешто друго, постати друго. — Иван ... је претрнуо. Његово руменило прешло је у тамно бледило. Сек. Зна он да му је овај ... интимитет прешао у навику. Божсић. 8. прекорачити старосну границу. — Она је додуше фина и наображена дјевојка ... али је прешла године. Новак. Мени је прешло 100 година. Вес. 9. показати, испољити надмоћ, предност, преимућство, оставити иза себе, претећи, престићи, превазићи. — И други га, јачи, одважнији, свеснији шта хоће, пређу. КР 1924. Зар је чудо онда што се на Задругу гледало као на прибежиште за издавање писаца које је време сасвим прешло. Пол. 1959. 10. а. прелетети, пројурити изнад кога или мимо кога. — Авиони нас пређоше. Дед. В. б. фиг. минути, проћи, протећи, промаћи (о времену, појавама, догађајима). — Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар. Вес. в. престати деловати. — Кад их мало пређе страх, Vзе се јављати радозналост. Нед. Као да га је прешло вино, ишао је сигурно. Крањч. Стј. 11. појавити се и брзо ишчезнути. — Скочи он и поплеска бега по рамену, а пркосан мV смијешак пређе уснама. Мул. Преко његови2 мирних очију пређе нека сенка. Јанк. 12. (чим преко чега) учинити покрет повлачећи по површини. — Узми грумичак руменила, па ми пређи двапут преко образа. Бег. Застаде, замљаска, пријеђе језиком преко непца па рече тужно ... Јонке. Он баци на диван шешир, штап и рукавице, пређе руком преко чела. Мил. В. 13. заборавити, опростити. — Историја прелази преко лешева, а неће прећи преко неколико милиона динара! Ћос. Б. Младен преко свега пријеђе, држао је да је то мудро. Божић. 14. а. подвргнути разматрању, проучити. — У даљем разговору пређосмо му читав живот. Нен. Љ. б. прочитати. — Орсо пређе брзо писмо. Грол. 15. престати болети, проћи. — Само да ми нога пређе, части ми, волим ја да сам тамо на фронту него овако да смрдим. Вас. 16. изгубити вредност, изаћи из употребе. — Па ова ти карта прешла и не вреди више. Андр. И.