прећу́тати

прећутати

Лема

прећутати

Извор

том 5, стр. 14, редослед 3

а.
не рећи, не споменути штогод, избећи, обићи ћутањем нешто у говору, оћутати, преисутети.
— 2 Речник српскокрватскога књикевног језика, V Нећете ми рачунати у неискреност ако прећутим појединости.
Шапч.
Изгледа да се главно прећутало.
Риб.
б.
намерно ништа не рећи, затајити, сакрити.
— lоказа се да већи дио има сакривеног оружја. Било је неких који то прећуташе, не би ли какогод лакше прошли. Њуков.

Изворни текст (OCR)

прећу́тати, -тӣм сврш. а. не рећи, не споменути штогод, избећи, обићи ћутањем нешто у говору, оћутати, преисутети. — 2 Речник српскокрватскога књикевног језика, V Нећете ми рачунати у неискреност ако прећутим појединости. Шапч. Изгледа да се главно прећутало. Риб. б. намерно ништа не рећи, затајити, сакрити. — lоказа се да већи дио има сакривеног оружја. Било је неких који то прећуташе, не би ли какогод лакше прошли. Њуков.