пре̑

пре, прије QA: medium

Лема

пре

Варијанте

прије, при̏је

Извор

том 4, стр. 871, редослед 1

1.а.
раније од времена или часа када се што збива.
— Читав је штаб дан прије пао у заробљеништво.
Јонке
1.б.
досад.
— И везек и арзован ријечи су турке; везек ја прије нијесам чуо нити знам шта значи. Њук.
1.в.
у изразу: час пре изриче се оно што је непосредно претходило.
— По целом телу осећала је тупе болове, али највише је тиштао прст са кога јој час пре мати беше стргла прстен, његов прстен.
Ћос. Б.
2.
раније него други.
— Одоцнили смо. Ко пре девојци, оном и девојка.
Вес.
3.
у прошлом времену, у прошлости, некада.
— Пре, браћо моја, није било оваке распре и кавге међу народом.
Вес.
4.а.
више, већма.
— Опростите, бурмутица са сликом је награда, а не одликовање, прије дар.
Крањч. Стј
4.б.
радије.
— Ја не дам да се ти удаш за мога душманина, прије ћу те убити.
Мул.
у корелацији истиче временску условљеност. — Тврдио је да ћемо се то прије вратити драгим обитељима ... што прије дође до одлуке на бојном пољУ. Јонке. пре- као предметак или префикс изражава 1. у творби глагола а. правац, смер радње, кретање из једног места у друго, с једне стране чега на другу, кроза што; преко чега: претрчати, пребећи, преместити се, преселити се, пребацити (преко ограде), прелетети. б. промену положаја; претварање, превођење из једног стања у друго: преврнути, преокренути, прелити, претопити.
4.в.
понављање радње изнова или друкчије, боље него што је била: прерадити, преправити, преиначити, прекројити, президати, преобразити, преуредити.
4.г.
претераност радње, довођење радње до неповољног, негативног резултата: прекувати, препећи, прејести се, прегорети, премлети, прехвалити.
4.д.
поделу чега на двоје, раздвајање: предвојити, преломити, преградити, пребити, пресећи, престрићи.
4.ђ.
испуњавање, обухватање радњом или боравком: презимити, преноћити, пребдети, претражити, прекрити, прегледати, прехранити, преспавати.
4.е.
мали ст пен радње или њену краткотрајност: предахнути, прегристи, преглодати, преломити.
4.ж.
свршетак радње: преболети, пребројити, препатити, престати, пресудити, превладати. 2. именице с предметком пре- (ијек. пре- или прије-) начињене су понај више према глаголима: пребег, преклоп, преградак, прекупац, прецена и сл. 3. у творби придева највећи или нај виши степен својства или мере: предобар, предраг, прелеп, премио, предуг, предебео.4

Фразе

~ или после (касније) било када у будућности (о ономе што ће се сигурно догодити). — Човјек је социјално биће. Са̂м и инокос прије или касније јадно пропада. Наз.; што ~ истиче се најкраће време у које се може што извршити. — Ваљало је у порти ухватити место негде близу врата да се после може што пре у цркви место заузети. Чипл.; ~ неrо грам. везник који показује да се радња главне реченице догађа или да се догодила пре радње зависне реченице. — Прије него је издахнуо, старац је изрекао своје посљедње ријечи. Донч.; утолико ~ што (у служби везника) истиче важност реченице која следи или наглашава завршну, закључну мисао. — Једна наука ... за чије би се унапређење требало заложити ... јесте наука о орrанизацији рада. То утолико пре што неговање те науке не би изискивало немогуће новчане жртве. СКГ 1937.; то ~ што

Изворни текст (OCR)

пре̑, ијек. при̏је, прил. 1. а. раније од времена или часа када се што збива. — Читав је штаб дан прије пао у заробљеништво. Јонке. б. досад. — И везек и арзован ријечи су турке; везек ја прије нијесам чуо нити знам шта значи. Њук. в. у изразу: час пре изриче се оно што је непосредно претходило. — По целом телу осећала је тупе болове, али највише је тиштао прст са кога јој час пре мати беше стргла прстен, његов прстен. Ћос. Б. 2. раније него други. — Одоцнили смо. Ко пре девојци, оном и девојка. Вес. 3. у прошлом времену, у прошлости, некада. — Пре, браћо моја, није било оваке распре и кавге међу народом. Вес. 4. а. више, већма. — Опростите, бурмутица са сликом је награда, а не одликовање, прије дар. Крањч. Стј. б. радије. — Ја не дам да се ти удаш за мога душманина, прије ћу те убити. Мул.