Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

приа́њати

несврштом 5, стр. 27

приа́њати

приањати

Лема

приањати

Извор

том 5, стр. 27, редослед 2

  1. 1.

    несврш. и уч. према прионути.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.а.

    (што) привијати.

    — Она је и даље циједила пепељасто платно и приањала га на модрице.
    Божић
  3. 2.б.

    спајати, сједињавати.

    — У тој солидарности ни једног знака да их љубав, заједничка, дубока ... везује и приања.
    Петр. В.
  4. 3.

    (за ким) следити кога.

    — Ко̑ да неко за мном сад приања идућ ногам лаганим.
    Наз.

Пододреднице

~ се

в. приањати (1). — За злато се рђа не приања. Ранк

в. приањати (1).
Изворни текст (OCR)
приа́њати, прѝа̄ња̄м несврш. 1. несврш. и уч. према прионути. 2. (што) а. привијати. — Она је и даље циједила пепељасто платно и приањала га на модрице. Божић. б. спајати, сједињавати. — У тој солидарности ни једног знака да их љубав, заједничка, дубока ... везује и приања. Петр. В. 3. (за ким) следити кога. — Ко̑ да неко за мном сад приања идућ ногам лаганим. Наз.