прѝбити
прибити
Лема
прибити
Извор
том 5, стр. 28, редослед 7
- 1.
причврстити, утврдити клинцима, прикуцати, закуцати.
— Нашли су чувари ... кожу кошVтину прибиту о дебло.
Имање његово продат ће се ... а име племића бит ће прибијено на срамотишту.
- 2.а.
тесно привезати, приљубити једно уз друго.
— Порта је изнела некоје захтеве ... који су могли лако прибити народ уз Кнеза.
- 2.б.
стиснути уз нешто силом ветра, воде.
— Стани!
— крикну Перо ... кад их замах вјетра и мора приби о грм смрековине.
Пододреднице
1. примакнути се, пристати уз обалу. — Скела се приби онамо уз обалу. Мул. 2. придружити се, пристати уз чије мишљење. — Сва је брига била како ће се Порта склонити да се за то не љути, јер се бојати било да би тада могла прибити се макар колико к рускоме сматрању. Нов. 3. а. стати, поставити се сасвим близу у3 кога или што, приљубити се чврсто уз кога или што. — Он се осмехне ... а она се прибије уза њ. Каш. Експлозије нема; очекујеш је без даха ... прибио си се тијесно Уза слузаву земљV. Донч. фиг. Село се прибило уз падину. Рад. Д. б. завући се. — Приби се још више у кут кочије и заспа. Креш. 4. стално бити уз некога не одвајајући се. — И од тога часа прибио се уз нас и постао нераздвојан, у кафанама, позориштима, на тркама. Мил. В. 5. привити се уз кога, склонити се код кога. — Несрећни човек нађе се на муци и од невоље приби се као слуга код неког газда-Млађе. Маш. Та да је маче па да ти се прибило у кућу, па прими га ... а толи твоја крв! Срем
Изворни текст (OCR)
прѝбити, при̏бије̄м сврш. 1. причврстити, утврдити клинцима, прикуцати, закуцати. — Нашли су чувари ... кожу кошVтину прибиту о дебло. Гор. фиг. Имање његово продат ће се ... а име племића бит ће прибијено на срамотишту. Шен. 2. а. тесно привезати, приљубити једно уз друго. — Порта је изнела некоје захтеве ... који су могли лако прибити народ уз Кнеза. Гавр. б. стиснути уз нешто силом ветра, воде. — Стани! — крикну Перо ... кад их замах вјетра и мора приби о грм смрековине. Војн.