Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѝбити

сврштом 5, стр. 28

прѝбити

прибити

Лема

прибити

Извор

том 5, стр. 28, редослед 7

  1. 1.

    причврстити, утврдити клинцима, прикуцати, закуцати.

    — Нашли су чувари ... кожу кошVтину прибиту о дебло.
    Гор.
    Имање његово продат ће се ... а име племића бит ће прибијено на срамотишту.
    Шен.
  2. 2.а.

    тесно привезати, приљубити једно уз друго.

    — Порта је изнела некоје захтеве ... који су могли лако прибити народ уз Кнеза.
    Гавр.
  3. 2.б.

    стиснути уз нешто силом ветра, воде.

    — Стани!
    — крикну Перо ... кад их замах вјетра и мора приби о грм смрековине.
    Војн.

Пододреднице

~ се

1. примакнути се, пристати уз обалу. — Скела се приби онамо уз обалу. Мул. 2. придружити се, пристати уз чије мишљење. — Сва је брига била како ће се Порта склонити да се за то не љути, јер се бојати било да би тада могла прибити се макар колико к рускоме сматрању. Нов. 3. а. стати, поставити се сасвим близу у3 кога или што, приљубити се чврсто уз кога или што. — Он се осмехне ... а она се прибије уза њ. Каш. Експлозије нема; очекујеш је без даха ... прибио си се тијесно Уза слузаву земљV. Донч. фиг. Село се прибило уз падину. Рад. Д. б. завући се. — Приби се још више у кут кочије и заспа. Креш. 4. стално бити уз некога не одвајајући се. — И од тога часа прибио се уз нас и постао нераздвојан, у кафанама, позориштима, на тркама. Мил. В. 5. привити се уз кога, склонити се код кога. — Несрећни човек нађе се на муци и од невоље приби се као слуга код неког газда-Млађе. Маш. Та да је маче па да ти се прибило у кућу, па прими га ... а толи твоја крв! Срем

примакнути се, пристати уз обалу.придружити се, пристати уз чије мишљење.стати, поставити се сасвим близу у3 кога или што, приљубити се чврсто уз кога или што.завући се.стално бити уз некога не одвајајући се.привити се уз кога, склонити се код кога.
Изворни текст (OCR)
прѝбити, при̏бије̄м сврш. 1. причврстити, утврдити клинцима, прикуцати, закуцати. — Нашли су чувари ... кожу кошVтину прибиту о дебло. Гор. фиг. Имање његово продат ће се ... а име племића бит ће прибијено на срамотишту. Шен. 2. а. тесно привезати, приљубити једно уз друго. — Порта је изнела некоје захтеве ... који су могли лако прибити народ уз Кнеза. Гавр. б. стиснути уз нешто силом ветра, воде. — Стани! — крикну Перо ... кад их замах вјетра и мора приби о грм смрековине. Војн.