прѝбрати

прибрати, приберем

Стална адреса

Лема

прибрати

Варијанте

приберем, прѝбере̄м, прибѐре̄м

Извор

том 5, стр. 29, редослед 18

1.
довести (многе или више њих) заједно, прикупити, сабрати.
— На Јежевици с једне и друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника што су их пагроле јуче прибрале.
Нуш.
2.
с(а)купити, прикупити што у каквој количини (већој или мањој) мало-помало, узимајући од разних људи, из разних извора.
с — средњи род
— Доситеј ... је у себи прибрао све што је трезвена књижевност ХIII века могла дати једном мудром ... и вредном човеку.
Поп. П.
Наш тамошњи дописник ... је већ прибрао богат материјал о читавој тој афери.
Јонке
3.а.
наместити тесно једно уз друго, скупити уједно, сложити, саставити.
— Прибрала сукње и иде мирно, достојанствено.
Киш
3.б.
скупити што разасуто.
— Наш Мартин прибере свој распорени трбуХ објема рукама. Ков.
3.а.
фиг. Удари га куршум баш испод самог срца, али старац прибра сву ... снагу и рече ... Глиш.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
3.в.
придружити, придодати коме.
— Умрије Аврам ... и би прибран к оцима својим.
Дан.
4.а.
довести, ставити у ред, средити.
— Прибра торбичицу па пође полако кући.
Глиш.
Он седе да прибере своје раштркане мисли.
Вес.
Једва некако приберем мисли, па се почнем разгледати.
Пав.
4.б.
распремити сто (после јела). Вук Рј.
5.
са чашћу дочекати. Вук Рј.
6.
(на око) узети на око.
— Знадете што
— прибра га отац на око и стаде натезати сада рукаве, сада џепове.
Ков. А.

Пододреднице

~ се

1. доћи с вишв страна на једно место, прикупити се, сабрати се, скупити се. — Сва се устаничка војска прибере к Београду. Нов. 2. скупити се, стиснути се уз кога. — А Благојево јуне се препало, подвило реп међу ноге, па се прибрало уз газду, зазИрући од свачијег покрета. Рад. Д. 3. доћи к себи, средити мисли и осећања. — Павле се упињао да се прибере и буде што хладнокрвнији. Ћос. Д. Збуњене масе још се увијек нису прибрале. Јонке. 4. премаћи се, нестати. — 1ушкараше докле се могаше ... јер је амо прибрало се праха. Март

доћи с вишв страна на једно место, прикупити се, сабрати се, скупити се.скупити се, стиснути се уз кога.доћи к себи, средити мисли и осећања.премаћи се, нестати.

Изворни текст (OCR)

прѝбрати, прѝбере̄м и прибѐре̄м сврш. 1. довести (многе или више њих) заједно, прикупити, сабрати. — На Јежевици с једне и друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника што су их пагроле јуче прибрале. Нуш. 2. с(а)купити, прикупити што у каквој количини (већој или мањој) мало-помало, узимајући од разних људи, из разних извора. — Доситеј ... је у себи прибрао све што је трезвена књижевност ХIII века могла дати једном мудром ... и вредном човеку. Поп. П. Наш тамошњи дописник ... је већ прибрао богат материјал о читавој тој афери. Јонке.. 3. а. наместити тесно једно уз друго, скупити уједно, сложити, саставити. — Прибрала сукње и иде мирно, достојанствено. Киш. б. скупити што разасуто. — Наш Мартин прибере свој распорени трбуХ објема рукама. Ков. А. фиг. Удари га куршум баш испод самог срца, али старац прибра сву ... снагу и рече ... Глиш. в. придружити, придодати коме. — Умрије Аврам ... и би прибран к оцима својим. Дан. 4. а. довести, ставити у ред, средити. — Прибра торбичицу па пође полако кући. Глиш. фиг. Он седе да прибере своје раштркане мисли. Вес. Једва некако приберем мисли, па се почнем разгледати. Пав. б. распремити сто (после јела). Вук Рј. 5. са чашћу дочекати. Вук Рј. 6. (на око) узети на око. — Знадете што — прибра га отац на око и стаде натезати сада рукаве, сада џепове. Ков. А.