прива́лити
привалити
Лема
привалити
Извор
том 5, стр. 30, редослед 19
- 1.
ваљајући, гурајући што тешко, гломазно примакнути сасвим близу чега, наслонити, прислонити.
— Привалите велико камење на врата паћини.
- 2.а.
ставити одозго.
— Опаса се свиленом каницом, а по њему свила) привалио.
- 2.б.
пришити одозго.
— Један скут био је изгорео чак до појаса, а некакав партизански терзија ... привалио је на т мјесто комад црног сукна.
- 3.
придодати.
— А даде ти педесет дуката?
— Даде ...
— А привали добар интерес, привали
— је ли?
- 4.
(у имп. у оштријем обраћању) седи с миром, седи и ћути.
dialectal— Привали тун, не кукај!
— рече жена.
Фразе
коме се не прив али, тај се не ПО Х В а Л И Нар. ко се не ооогати каквим насже(- ством, нема чиме да се похвали.
Пододреднице
1. наслонити се, прислонити се. Р-К Реч. 2. припасти, допасти. — Док ја ову сабљу пашем и заповиједам у мом пашалуку, неће се од њега ни груда земље другамо привалити. Том. Помислите само, он сам оогат, а сад му се привали и имање Тетовалино! Ком
Изворни текст (OCR)
прива́лити, прѝва̄лӣм сврш. 1. ваљајући, гурајући што тешко, гломазно примакнути сасвим близу чега, наслонити, прислонити. — Привалите велико камење на врата паћини. Вук. 2. а. ставити одозго. — Опаса се свиленом каницом, а по њему свила) привалио. НП Вук. б. пришити одозго. — Један скут био је изгорео чак до појаса, а некакав партизански терзија ... привалио је на т мјесто комад црног сукна. Вуј. 3. придодати. — А даде ти педесет дуката? — Даде ... — А привали добар интерес, привали — је ли? Глиш. 4. (у имп. у оштријем обраћању) покр. седи с миром, седи и ћути. — Привали тун, не кукај! — рече жена. Лоп.