приваљи́ва̄ње
приваљивање
Лема
приваљивање
Извор
том 5, стр. 30, редослед 21
- —
гл. им. од приваљивати и уч. према привалити (се).
(се). приваљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
приваљи́ва̄ње с гл. им. од приваљивати (се). приваљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према привалити (се).