прѝве̄за̄но̄ст

прѝве̄за̄но̄ст, -ости ж 1. стање онога који је уза што чврсто привезан, који је с ким или чим повезан. 2. а. оданост према коме. — Ја осећам то кад у очима Павловим читам ... привезаност, безмало да кажем, Ћсета једноrа. Сек. б. ист. однос сељака, кмета у феудалном друштвеном уређењу према властелину, спахији, као власнику земље, коме је сељак био обавезан да даје део прихода од земље, радну снагу и није могао да земљу напусти. — Енглески сељаци су још у 14. веку били ослобођени сваке врсте привезаности за земљу. Ар2. 1936. Због привеза-4 ности кметова за земљу није било слободне4 радне снаrе. ОП 1