Одредница

приве́зати

сврштом 5, стр. 31

приве́зати

привезати QA: medium

Лема

привезати

Извор

том 5, стр. 31, редослед 20

  1. 1.а.

    причвр̏стити везавши крај или крајеве чега (конопца, врпце и сл.) чвором, узлом.

    сл. — слично
    — Она привеза на своју преслицу повесмо, узе вретено и поче прести.
    Вес.
    Купио господар звоно, а Јадре га објесио о греду ... у4 торњу, привезао му коноп.
    Наз.
  2. 1.б.

    прибли-4 живши обали, копну учврстити положај4 брода, чамца. Деан. Рј.

  3. 1.в.

    причврстити каишем, узицом, везом.

    — 1ривежи своје Псето.
    Грг.
  4. 1.г.

    о(б)мотавши око чега причврстити крајеве чвором или чим другим.

    — Баба ... опра и привеза ране рањеницима.
    Вес.
  5. 2.а.

    фиг. приморати, принудити кога да трајно4 буде, остане негде.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Привезала ме болест4 за постељу.
    Шен.
    Коњичка дивизија целог првог дана битке била је остала привезана за пешадију.
    Лаз. Л.
  6. 2.б.

    изазвати осећања љубави, оданости и сл. који некога вежу у3 кога.

    сл. — слично
    — Другови га још више уза се привезаше.
    О-А
    Не разумем чиме сте то дете4 привезали за себе.
    Ћос. Б.
  7. 3.

    фиг. утврдити,4 успоставити узајамне односе, везе.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Порта би требала да подари Србима тражене привилегије и да их на тај начин привеже за себе.
    Гавр.
    — ~ мим м,ж

Пододреднице

~ се

1. (уз кога, за кога) чврсто се повезати с ким. — Он се збиљски за њу привезао; заволео је како никад досад нИје волео. Ранк. Кларићевима је у неку руку ласкало да се је млади Ратковић уз њих привезао. Коз. Ј. 2. фиг. (за што) задржати се негде, не одвајати се од чега. — Командант дивизије много се беше привезао за Приштину. Лаз. М. Најзад се Каплар привеза за дућан. Сиј. 3. уз. повр. успоставити узајамне везе. — Он ће се ... привезати уз Велику Британију́ која би га узела у заштиту. Гавр

(уз кога, за кога) чврсто се повезати с ким.фиг. (за што) задржати се негде, не одвајати се од чега.уз. повр. успоставити узајамне везе.
Изворни текст (OCR)
приве́зати, прѝве̄же̄м сврш. 1. а. причвр̏стити везавши крај или крајеве чега (конопца, врпце и сл.) чвором, узлом. — Она привеза на своју преслицу повесмо, узе вретено и поче прести. Вес. Купио господар звоно, а Јадре га објесио о греду ... у4 торњу, привезао му коноп. Наз. б. прибли-4 живши обали, копну учврстити положај4 брода, чамца. Деан. Рј. в. причврстити каишем, узицом, везом. — 1ривежи своје Псето. Грг. г. о(б)мотавши око чега причврстити крајеве чвором или чим другим. — Баба ... опра и привеза ране рањеницима. Вес. 2. фиг. а. приморати, принудити кога да трајно4 буде, остане негде. — Привезала ме болест4 за постељу. Шен. Коњичка дивизија целог првог дана битке била је остала привезана за пешадију. Лаз. Л. б. изазвати осећања љубави, оданости и сл. који некога вежу у3 кога. — Другови га још више уза се привезаше. О-А. Не разумем чиме сте то дете4 привезали за себе. Ћос. Б. 3. фиг. утврдити,4 успоставити узајамне односе, везе. — Порта би требала да подари Србима тражене привилегије и да их на тај начин привеже за себе. Гавр.—~ мим м,ж