приви́рити

привирити

Лема

привирити

Извор

том 5, стр. 34, редослед 9

1.а.
кратко погледати у унутрашњост чега или било куда.
— Милош привири, па кад је у̀гледа уз ватру снуждену како седи оборене главе ... гурну врата и утрча унутра.
Ранк.
А што знаде да зажели биједна сиротиња која још никада добро није привирила.
Брл.
1.б.
крадом, кришом погледати настојећи видети или сазнати нешто.
— Одлазио је напоље да привири иза литице.
Божић
1.в.
пробити се куда, продрети, осветлити зракама (о сунцу).
— Из густе маглуштине привири сунце.
Јакш. Ђ.
1.г.
фиг. настојати ући, продрети у што, разумети, схватити мисли, идеје чије.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Видео сам да је врло мало привирио у немачку културу.
Поп. Ј.
1.д.
(кога) необ. погледати, разгледати.
необ. — необично
— Скупе се свати око невјесте да је привире.
Љуб.
2.
разr. ући, свратити куда на кратко време, уз пут.
— Не спава му се никако, што да не привири онда код комшије.
Маш.
Он ... ни прије рата није смио да привири у Сињево.
Лал.

Изворни текст (OCR)

приви́рити, прѝвӣрӣм сврш. 1. а. кратко погледати у унутрашњост чега или било куда. — Милош привири, па кад је у̀гледа уз ватру снуждену како седи оборене главе ... гурну врата и утрча унутра. Ранк. фиг. А што знаде да зажели биједна сиротиња која још никада добро није привирила. Брл. б. крадом, кришом погледати настојећи видети или сазнати нешто. — Одлазио је напоље да привири иза литице. Божић. в. пробити се куда, продрети, осветлити зракама (о сунцу). — Из густе маглуштине привири сунце. Јакш. Ђ. г. фиг. настојати ући, продрети у што, разумети, схватити мисли, идеје чије. — Видео сам да је врло мало привирио у немачку културу. Поп. Ј. д. (кога) необ. погледати, разгледати. — Скупе се свати око невјесте да је привире. Љуб. 2. разr. ући, свратити куда на кратко време, уз пут. — Не спава му се никако, што да не привири онда код комшије. Маш. Он ... ни прије рата није смио да привири у Сињево. Лал.