прѝвити
привити
Лема
привити
Извор
том 5, стр. 34, редослед 11
- 1.
чврсто омотати завојем, завити, увити.
— Груду сухих смокава привише му на оток, и исцијели се.
У својој тишини, сатканој од бола, привићу мисао што ниче, као љуту траву на ову рану.
- 2.а.
обухватити рукама и привући на своје груди исказујући љубав, нежност преа коме, загрлити.
— Ја бих те, Аљоша, зграбио и привио на груди.
Врсну му суза као роса, и приви рукама око њега.
- 2.б.
фиг. осетити према коме привезаност, љубав.
— Приви к срцу ту чељад.
- 3.
приближсити ухо сасвим близу чега да се чује што.
— Приви ухо уз врата да боље чује.
- 4.а.
додати, придружити чему.
— Лист буде потписан, новац привит и запечаћен. Ков.
- 4.б.
додати, метути у што, уметнути.
— Даде Лазару праха и олова и приви му у пушку кремење.
Фразе
на рану би га привио посл. добар, мио, племенит човек.
Пододреднице
1. чврсто се приљубити уза што. — Мати ... ухвати за стрмен, приви се У3 седло Његово И ... не пушташе га из својих руку. Глиш. Цикнула ... и привила се уз ћаћу. Шимун. 2. фиг. а. прибити се, привезати се уз кога, наћи уточиште у кога. — Анђела имаш уза се, своју жену. Под њезино приви се крило. Шен. И онда се свекрва сасвим приви уз Софку. Станк. б. прихватити се чега. — Мати је већ давно напустила болеснички кревет и привила се уз свагдање ... послове. Ков. . в. непрестано пратити, не остављати кога, што. — Избијају из једне уске долинице један ужурбани поточић и једна врцкаста старица која се привила уз поточић. Мил. прѝвићи (се), -викне̄м (се) сврш. = привикнути (се)
Изворни текст (OCR)
прѝвити, при̏вије̄м сврш. 1. чврсто омотати завојем, завити, увити. — Груду сухих смокава привише му на оток, и исцијели се. Дан. фиг. У својој тишини, сатканој од бола, привићу мисао што ниче, као љуту траву на ову рану. Андр. И. 2. а. обухватити рукама и привући на своје груди исказујући љубав, нежност преа коме, загрлити. — Ја бих те, Аљоша, зграбио и привио на груди. Л-К. Врсну му суза као роса, и приви рукама око њега. Вукић. б. фиг. осетити према коме привезаност, љубав. — Приви к срцу ту чељад. Наз. 3. приближсити ухо сасвим близу чега да се чује што. — Приви ухо уз врата да боље чује. Сиј. 4. а. додати, придружити чему. — Лист буде потписан, новац привит и запечаћен. Ков. А. б. додати, метути у што, уметнути. — Даде Лазару праха и олова и приви му у пушку кремење. НП Вук.