приволијѐвати
приволијевати
Лема
приволијевати
Извор
том 5, стр. 35, редослед 19
- 1.
(се) несврш. и уч. према приволети (се) сврш. (кога) наговорити, склонити, навести кога, изазвати у кога вољу, жељу да учини што, да пристане на што.
— Стаnка ће га, мислио је, чекати: за то време он ће већ приволети оца.
Једино ... пријатељство могаше га привољети да се каД
— што из те своје пустиње удаљи.
- 2.
пристати на што, сложити се, сагласити се с чим.
— И тако скрбници Анини, премда нерадо, привољеше напокон на њезину удају.
Ћаћи и маћији је рекла да ће спавати у појати на сијену. Ћаћа је приволио.
В.
- 3.
(коме) показати према коме своју склоност, прићи на чију страну.
— Дора је мени без силе привољела.
И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи Ради, мање их је у кући но у стрица Iетра.
Пододреднице
1. дати се наговорити, склонити, навести на што, пристшати. — 1осле дужег наваљивања ... приволи се најзад Калина и узе ниску дуката. Срем. Ораха нам је требало за игру, и тако се привољех да их донесем]. Маж. Ф. 2. одлучити се, определити се за што. — Имао је петеро браће и сестру Вицу која се привољела самостанском животу. Водн. Она је сад морала да мисли шта ће да ради и ... коме ће се приволети царству. Вес. 3. прилагодити се. — Мудрост нам налаже да се приволимо својем скромном стању. Нед. 4. одобровољити се, расположити се. — Приволи се беже Ибрахиме, јунацима развезује Руке. Вел
Изворни текст (OCR)
приволијѐвати (се) несврш. и уч. према приволети (се). сврш. 1. (кога) наговорити, склонити, навести кога, изазвати у кога вољу, жељу да учини што, да пристане на што. — Стаnка ће га, мислио је, чекати: за то време он ће већ приволети оца. Ћос. Б. Једино ... пријатељство могаше га привољети да се каД— што из те своје пустиње удаљи. Јурк. 2. пристати на што, сложити се, сагласити се с чим. — И тако скрбници Анини, премда нерадо, привољеше напокон на њезину удају. Том. Ћаћи и маћији је рекла да ће спавати у појати на сијену. Ћаћа је приволио. Мил. В. 3. (коме) показати према коме своју склоност, прићи на чију страну. — Дора је мени без силе привољела. Шен. И стриц Петар зваше га к себи, али приволи прићи Ради, мање их је у кући но у стрица Iетра. Ћип.