Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѝврћи

сврштом 5, стр. 37

прѝврћи

приврћи

Лема

приврћи

Извор

том 5, стр. 37, редослед 9

  1. 1.

    = привргнути привру́ћити, прѝврӯћӣм сврu. 1. чврсто притиснути, јако ударити.

    — Момчад љута бојем приврућила, мало пољем узврнуше Турке.
    НП Вук
  2. 2.

    безл. наћи се у тешком, опасном положају.

    безл. — безлично
    — Могао си своју кожУ извући чим ти је приврућило.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
прѝврћи, -вргне̄м сврш. = привргнути. привру́ћити, прѝврӯћӣм сврu. 1. чврсто притиснути, јако ударити. — Момчад љута бојем приврућила, мало пољем узврнуше Турке. НП Вук. 2. безл. наћи се у тешком, опасном положају. — Могао си своју кожУ извући чим ти је приврућило. Лал.