прига́ђа̄ње
пригађање
Лема
пригађање
Извор
том 5, стр. 37, редослед 14
- —
гл. им. од пригађати (се) уч. према пригодити (се). Вук Рј.
прига́ђати (се), прѝга̄ђа̄м (се) несврш. и
Изворни текст (OCR)
прига́ђа̄ње с гл. им. од пригађати (се). прига́ђати (се), прѝга̄ђа̄м (се) несврш. и уч. према пригодити (се). Вук Рј.