Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

при̏га̄ње

стом 5, стр. 37

при̏га̄ње

пригање

Лема

пригање

Извор

том 5, стр. 37, редослед 19

  1. —

    гл. им. од пригати (се) прига́сити се, прѝга̄сӣм се сврш. ослабити, смањити се, пригушити се. —У пећи се пригасила ватра и ваздух је бивао све хладнији. Вуков. фиг. Душа му се приГасила, замаглила. Рен.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицафиг. — фигуративно, у преносном смислу
Изворни текст (OCR)
при̏га̄ње с гл. им. од пригати (се). прига́сити се, прѝга̄сӣм се сврш. ослабити, смањити се, пригушити се. —У пећи се пригасила ватра и ваздух је бивао све хладнији. Вуков. фиг. Душа му се приГасила, замаглила. Рен.