прѝгнути
пригнути QA: medium
Лема
пригнути
Извор
том 5, стр. 38, редослед 30
- 1.
савити према доле, нагнути, сагнути.
— Пригнувши главу на саме хартије, журно преписVје.
И у старчевој свести роди се горка невесела мисао која га још више погружИ и пригну земљи, као да су му на леђа авалили млински камен.
- 2.а.
фиг. преломити, сломити.
— За ту вјеру у те што је јад не пригнV, за тог момка саД се, громовниче, јави.
- 2.б.
наговорити, приволети, склонити.
— НИ саћИ ИМаТ6. права да пригнете оца да жртвује којИ динар нашој срећи.
- 2.в.
жсиво се прихватити чега, прионути.
— А Да Ме отпусrе, куда оиХ са женом и четворо ситне ДеЦе ?
— одговори Веселин, и пригну на посао.
Пригну из врча пити и једним срком оциједи половицу.
И1Зр.
Пододреднице
1. погнути се, сагнути се. — Ено и старих наШиХ шљива ... една Се ОД њих, некоћ равна као свијећа, пригнула к земљи. Маж. Ф. Петроније се приже Милети и шапну: — С оним није добро! Вукић. 2. угнути се, спустити се. — lla још нешто вири ту на днУ, у куту гДје Се таван пригнуо испод купља. ојн
Изворни текст (OCR)
прѝгнути, при̏гне̄м сврш. 1. савити према доле, нагнути, сагнути. — Пригнувши главу на саме хартије, журно преписVје. Ћип. И у старчевој свести роди се горка невесела мисао која га још више погружИ и пригну земљи, као да су му на леђа авалили млински камен. Ћоп. 2. фиг. а. преломити, сломити. — За ту вјеру у те што је јад не пригнV, за тог момка саД се, громовниче, јави. Наз. б. наговорити, приволети, склонити. — НИ саћИ ИМаТ6. права да пригнете оца да жртвује којИ динар нашој срећи. Војн. в. жсиво се прихватити чега, прионути. — А Да Ме отпусrе, куда оиХ са женом и четворо ситне ДеЦе ? — одговори Веселин, и пригну на посао. Дом. Пригну из врча пити и једним срком оциједи половицу. Креш. И1Зр.