Одредница

прѝгнути

сврштом 5, стр. 38

прѝгнути

пригнути QA: medium

Стална адреса

Лема

пригнути

Извор

том 5, стр. 38, редослед 30

  1. 1.

    савити према доле, нагнути, сагнути.

    — Пригнувши главу на саме хартије, журно преписVје.
    Ћип.
    И у старчевој свести роди се горка невесела мисао која га још више погружИ и пригну земљи, као да су му на леђа авалили млински камен.
    Ћоп.
  2. 2.а.

    фиг. преломити, сломити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — За ту вјеру у те што је јад не пригнV, за тог момка саД се, громовниче, јави.
    Наз.
  3. 2.б.

    наговорити, приволети, склонити.

    — НИ саћИ ИМаТ6. права да пригнете оца да жртвује којИ динар нашој срећи.
    Војн.
  4. 2.в.

    жсиво се прихватити чега, прионути.

    — А Да Ме отпусrе, куда оиХ са женом и четворо ситне ДеЦе ?
    — одговори Веселин, и пригну на посао.
    Дом.
    Пригну из врча пити и једним срком оциједи половицу.
    Креш.
    И1Зр.

Пододреднице

~ се

1. погнути се, сагнути се. — Ено и старих наШиХ шљива ... една Се ОД њих, некоћ равна као свијећа, пригнула к земљи. Маж. Ф. Петроније се приже Милети и шапну: — С оним није добро! Вукић. 2. угнути се, спустити се. — lla још нешто вири ту на днУ, у куту гДје Се таван пригнуо испод купља. ојн

погнути се, сагнути се.угнути се, спустити се.
Изворни текст (OCR)
прѝгнути, при̏гне̄м сврш. 1. савити према доле, нагнути, сагнути. — Пригнувши главу на саме хартије, журно преписVје. Ћип. И у старчевој свести роди се горка невесела мисао која га још више погружИ и пригну земљи, као да су му на леђа авалили млински камен. Ћоп. 2. фиг. а. преломити, сломити. — За ту вјеру у те што је јад не пригнV, за тог момка саД се, громовниче, јави. Наз. б. наговорити, приволети, склонити. — НИ саћИ ИМаТ6. права да пригнете оца да жртвује којИ динар нашој срећи. Војн. в. жсиво се прихватити чега, прионути. — А Да Ме отпусrе, куда оиХ са женом и четворо ситне ДеЦе ? — одговори Веселин, и пригну на посао. Дом. Пригну из врча пити и једним срком оциједи половицу. Креш. И1Зр.