прѝгӯшен
пригушен
Лема
пригушен
Извор
том 5, стр. 42, редослед 12
- 1.
трп. прид. од пригушити.
- 2.
који се не испољава у пуној мери, који се једва чује, придушен, понешто ослабљен, уздржсан.
— Дуга одаја, са навученим тешким свиленим завесама, била је потопљена У пригушену светлост једне једине лампе.
Чуо се ... материн срдит и свадљив глас, понешто пригушен обзирима према ... сину који је спавао у сусједној соби.
- 3.
притиснут, стешњен због недовољно простора.
— Кад покрешеш пригушено грање, дрво расте у висину.
Фразе
пригушене боје слик. боје које не блеште; супр. јаке, јарке боје.
Изворни текст (OCR)
прѝгӯшен, -а, -о 1. трп. прид. од пригушити. 2. који се не испољава у пуној мери, који се једва чује, придушен, понешто ослабљен, уздржсан. — Дуга одаја, са навученим тешким свиленим завесама, била је потопљена У пригушену светлост једне једине лампе. Ћос. Б. Чуо се ... материн срдит и свадљив глас, понешто пригушен обзирима према ... сину који је спавао у сусједној соби. Мар. 3. притиснут, стешњен због недовољно простора. — Кад покрешеш пригушено грање, дрво расте у висину. Богдан.