пригу́шити

пригушити

Лема

пригушити

Извор

том 5, стр. 42, редослед 18

1.
исп. придушити угушити, удавити насилно прекипувши дисање.
исп. — испореди
— ти крзмаш да пригушиш ситну лешину која је већ напо мртва.
Кос.
2.
довести у стање пригушености, изгубити дах, дисање у тренутку велике узбуђености.
— Маса повика: »Чујмо, чујмо!«, a њеrа, зар, пригушили осећаји, па му нестало речи.
Срем.
Спази ... у женској цркви шумарку Јелену ... Саву намах пригуши срце од радости.
Чипл.
3.
фиг. спречити да се што развије, чује, покаже у пуној мери, ослабити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Као да је нетко ... пригушио све гласове и зауставио вријеме да чека у напетости.
Донч.
Шеф је онда нешто тако брзо говорио да су карабињери ... окренули главе пригушујући смех. Б 1959. У овом одсудном часу осећање дужности као да је у мени пригушило сваки страхХ.
Јак.

Изворни текст (OCR)

пригу́шити, прѝгӯшӣм сврш.; исп. придушити 1. угушити, удавити насилно прекипувши дисање. — ти крзмаш да пригушиш ситну лешину која је већ напо мртва. Кос. 2. довести у стање пригушености, изгубити дах, дисање у тренутку велике узбуђености. — Маса повика: »Чујмо, чујмо!«, a њеrа, зар, пригушили осећаји, па му нестало речи. Срем. Спази ... у женској цркви шумарку Јелену ... Саву намах пригуши срце од радости. Чипл. 3. фиг. спречити да се што развије, чује, покаже у пуној мери, ослабити. — Као да је нетко ... пригушио све гласове и зауставио вријеме да чека у напетости. Донч. Шеф је онда нешто тако брзо говорио да су карабињери ... окренули главе пригушујући смех. Б 1959. У овом одсудном часу осећање дужности као да је у мени пригушило сваки страхХ. Јак.