прѝдати
придати QA: medium
Лема
придати
Извор
том 5, стр. 43, редослед 18
- 1.а.
(трп. прид. при̏да̄н и при̏да̄т) сврш. дати, додати, налити, насути као допуну чему; припојити, присајединити.
— Још ћу придати и нешто ракије да му буде кад студен стегне. Цар
- 1.е.
Тој огромној лабораторији придат је ... и један пловни музеј. Петр. М.
- 1.б.
доделити, послати, дати као помоћ.
— Ратује ... с оним људима који сУ му придани као савјетницИ. 1ех. Придат је био благајнику и помагао му.
- 1.в.
дати прид(а).
— Мени да они прекрасну дјеву поврате натраг и сјајне да дарове јоште придаду.
- 2.
дати чему неку особину, приписати.
— А рад је обављао цјепидлачарски, настојао му је придати вриједност стручности.
То је ... човјек ... густих црних обрва којима Воја зналачки извија кад својим ријечима хоће да прида нарочити значај.
- 3.
додати што говорећи или пишући.
— Беше збора и од среће, она заче, он придаде: »Куд ће, госпо, куд ће веће«.
- 4.
похитати, потећи (уз именице: корак, брзина, ноге и сл.).
dialectal— Кад то изрече, придаде ногама.
Сн га преко воље послуша и придаде корак.
Бјегунци придадоше брзину.
Пододреднице
1. додати, припојити, здружити себе као допуну чему. — Има нас двадесет и пет пушака, а сад си се и ти придао те нас је двадесет и шест. Мат. 2. покр. родити се. — Прођоше три године да сам се оженио ... Придали се ... три синчића. ЈVО́
Изворни текст (OCR)
прѝдати, прѝда̄м (трп. прид. при̏да̄н и при̏да̄т) сврш. 1. а. дати, додати, налити, насути као допуну чему; припојити, присајединити. — Још ћу придати и нешто ракије да му буде кад студен стегне. Цар Е. Тој огромној лабораторији придат је ... и један пловни музеј. Петр. М. б. доделити, послати, дати као помоћ. — Ратује ... с оним људима који сУ му придани као савјетницИ. 1ех. Придат је био благајнику и помагао му. Срем. в. дати прид(а). — Мени да они прекрасну дјеву поврате натраг и сјајне да дарове јоште придаду. М-И. 2. дати чему неку особину, приписати. — А рад је обављао цјепидлачарски, настојао му је придати вриједност стручности. Кал. То је ... човјек ... густих црних обрва којима Воја зналачки извија кад својим ријечима хоће да прида нарочити значај. Чол. 3. додати што говорећи или пишући. — Беше збора и од среће, она заче, он придаде: »Куд ће, госпо, куд ће веће«. Радич. 4. покр. похитати, потећи (уз именице: корак, брзина, ноге и сл.). — Кад то изрече, придаде ногама. Љуб. Сн га преко воље послуша и придаде корак. Лал. Бјегунци придадоше брзину. Лал.