прѝденути
приденути
Лема
приденути
Извор
том 5, стр. 44, редослед 16
- 1.
ијек. прѝдјенути,сврш исп. придести и придети 1. причврстити иглом и сл., прикачити, заденути, затакнути. —Хтео је да придене орден. Нен. Љ. Девојка придену иглу у косу и носи је као свој накит. Глиш. фиг. Она опаска која се тицаше генералскога наслова што му га ... бијаху придјенули његови знанци ... некако се неугодно коснула пришасника. Јурк.
- 2.
додати, приметнути.
— Зато сам и приДенуо делу мото: доносим вам радост велију, добили сте роман.
- 3.а.
дати коме или чему још неко име (обично подругљиво).
— Он би без двојбе придјео човјеку ... неласкав придјев.
- 3.б.
рећи о некоме нешто без увијања.
— Свакоме придјене што га иде.
- 4.
приписати коме какву особину.
— Рећи нешто нелогично, придјенути некој ствари особину у потпуној опреци с њеном природом ... то пјесници чине сваки час.
Изворни текст (OCR)
прѝденути,-не̄м,ијек. прѝдјенути,сврш.; исп. придести и придети 1. причврстити иглом и сл., прикачити, заденути, затакнути. —Хтео је да придене орден. Нен. Љ. Девојка придену иглу у косу и носи је као свој накит. Глиш. фиг. Она опаска која се тицаше генералскога наслова што му га ... бијаху придјенули његови знанци ... некако се неугодно коснула пришасника. Јурк. 2. додати, приметнути. — Зато сам и приДенуо делу мото: доносим вам радост велију, добили сте роман. Игњ. 3. а. дати коме или чему још неко име (обично подругљиво). — Он би без двојбе придјео човјеку ... неласкав придјев. Новак. б. рећи о некоме нешто без увијања. — Свакоме придјене што га иде. Мат. 4. приписати коме какву особину. — Рећи нешто нелогично, придјенути некој ствари особину у потпуној опреци с њеном природом ... то пјесници чине сваки час. СКГ 1937.