Одредница

прѝдигнути

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 45

прѝдигнути

придигнути, придићи QA: medium

Стална адреса

Лема

придигнути

Варијанте

придићи, прѝдићи

Извор

том 5, стр. 45, редослед 1

  1. 1.а.

    сврш мало, не много дигнути, дићи, подигнути, подићи.

    — И члан придиже сабљу да му не куцка по калдрми.
    Глиш.
    Ти си начелнику скинуо капу све до земље, а мени сИ придигао само мало.
    Шимун.
  2. 1.б.

    помоћи коме да се дигне.

    — Главари га придигну и одведу у његову малу ћелију.
    Нен. Љ.
  3. 1.в.

    дижући приближити чему.

    — Модри би рубац прИдигнуо к ... усницама.
    Ђал.
  4. 1.г.

    дићи са земље или пода.

    — Сагнула се и придигла књигу.
    Торб.
  5. 2.

    фиг. учинити да неко дође у боље стање; појачати дух, расположење, учинити бодријим.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Јова је прешао на ... посредничКИ ПОса0 ... lo занимањ. је Јову ... придигло, значајно подигло.
    Сек.
    Iридигне духове које је ... вјероломство могло да усколеба.
    Цар Е.
  6. 3.

    одгојити, отхранити.

    — Ја сам те обукла, ја сам те придигла ... а ти ето сад тако!
    Крл.
  7. 4.а.

    украсти, смотати, здипити.

    folk
    нар. — народски
    — Она је видела како је пазарног дана све у паланци у покрету ... како би се нешто уграбило, а ако је могуће и на брзу́ руку што придигло.
    Бар.
    Он је јуче предвече придигао оне чарапе и ено иХ на тавану под сандуком.
    Ћоп.
  8. 4.б.

    отети, одузети.

    — Пре но што Турчин к себи дође, прИдигне му оно што код њега нађе па га спусти у воду.
    Вес.
  9. 4.в.

    наплатити.

    — Одавно нисам придиго̑ мало »дангубице«.
    Срем.
  10. 5.

    обедити, оклеветати, озлогласити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — lећу ја тамо ... да ми реку сеоцкиње да сам ... пошла мужа плакати, камоли би Горде брата да јој зли језици придигну да тужи вјереника.
    Љуб.

Пододреднице

~ се

1. мало се подићи. — Сн хтједе да се придигне, ал не моrаше. Кос. 2. доћи у боље прилике. — Сада кад се усталио у својој власти, сада неће бити тако тешко да се и материјално придигне. Коз. Ј. 3. устати после болести, мало се опоравити. — Кад се придигла, постала је још туробнија него прије. Мил. В. Јелка ће чекати са свадбом док се ја мало придигнем. Мих

мало се подићи.доћи у боље прилике.устати после болести, мало се опоравити.
Изворни текст (OCR)
прѝдигнути и прѝдићи, -дигне̄м сврш. 1. а. мало, не много дигнути, дићи, подигнути, подићи. — И члан придиже сабљу да му не куцка по калдрми. Глиш. Ти си начелнику скинуо капу све до земље, а мени сИ придигао само мало. Шимун. б. помоћи коме да се дигне. — Главари га придигну и одведу у његову малу ћелију. Нен. Љ. в. дижући приближити чему. — Модри би рубац прИдигнуо к ... усницама. Ђал. Г. дићи са земље или пода. — Сагнула се и придигла књигу. Торб. 2. фиг. учинити да неко дође у боље стање; појачати дух, расположење, учинити бодријим. — Јова је прешао на ... посредничКИ ПОса0 ... lo занимањ. је Јову ... придигло, значајно подигло. Сек. Iридигне духове које је ... вјероломство могло да усколеба. Цар Е. 3. одгојити, отхранити. — Ја сам те обукла, ја сам те придигла ... а ти ето сад тако! Крл. 4. нар. а. украсти, смотати, здипити. — Она је видела како је пазарног дана све у паланци у покрету ... како би се нешто уграбило, а ако је могуће и на брзу́ руку што придигло. Бар. Он је јуче предвече придигао оне чарапе и ено иХ на тавану под сандуком. Ћоп. б. отети, одузети. — Пре но што Турчин к себи дође, прИдигне му оно што код њега нађе па га спусти у воду. Вес. в. наплатити. — Одавно нисам придиго̑ мало »дангубице«. Срем. 5. покр. обедити, оклеветати, озлогласити. — lећу ја тамо ... да ми реку сеоцкиње да сам ... пошла мужа плакати, камоли би Горде брата да јој зли језици придигну да тужи вјереника. Љуб.