Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

придријѐмати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 47

придријѐмати

придријемати

Стална адреса

Лема

придријемати

Извор

том 5, стр. 47, редослед 9

  1. 1.

    (се), прѝдријема̄м (се) и прѝдријемље̄м (се), ек. придре́мати (се). придр́нути се, прѝдр̄не̄м се сврш. 1. помамити се.

    ек. — екавски
    — Скочи Туре ка̑ да се придрну.
    НП Вук
  2. 2.

    окренути се.

    — У тој клапњи опет се болесни Шћепан у постељи придрне потрбушке.
    Љуб.
  3. 3.

    (на кога) фиг. обрецнути се на кога.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Наполеоне!
    — придрне се на њега Јуришић
    — ако не престанете, ја ћу метлом!
    Цес. А.
Изворни текст (OCR)
придријѐмати (се), прѝдријема̄м (се) и прѝдријемље̄м (се), ек. придре́мати (се). придр́нути се, прѝдр̄не̄м се сврш. 1. помамити се. — Скочи Туре ка̑ да се придрну. НП Вук. 2. окренути се. — У тој клапњи опет се болесни Шћепан у постељи  придрне потрбушке. Љуб. 3. (на кога) фиг. обрецнути се на кога. — Наполеоне! — придрне се на њега Јуришић — ако не престанете, ја ћу метлом! Цес. А.