придружи́ва̄ње

придруживање

придруживање

том 5, стр. 47, редослед 11

—
гл. им. од придружсивати (се) придружи́вати (се), -у̀жује̄м (се) несврш. и уч. према придружити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

придружи́ва̄ње с гл. им. од придружсивати (се). придружи́вати (се), -у̀жује̄м (се) несврш. и уч. према придружити (се).