при̏звӯк
призвук
Лема
призвук
Извор
том 5, стр. 49, редослед 16
- 1.
споредан, допунски звук који прати основни звук.
— Нема свјетла без сјене ни звука без призвука, нити чисте боје.
- 2.
фина, једва приметна обојеност, нијанса.
— У њиховом гласу осјећа се призвук жалости.
У његовој изјави било је призвука увријеђена човјека.
Изворни текст (OCR)
при̏звӯк м 1. споредан, допунски звук који прати основни звук. — Нема свјетла без сјене ни звука без призвука, нити чисте боје. Кркл. 2. фина, једва приметна обојеност, нијанса. — У њиховом гласу осјећа се призвук жалости. Чол. У његовој изјави било је призвука увријеђена човјека. Новак.