Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѝзрео

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 52

прѝзрео

призрео

Лема

призрео

Извор

том 5, стр. 52, редослед 7

  1. —

    прилично зрео; фиг ал Добра већ призрело дјевојче. Шен.

    одрастао. — Иса бијаше истом новорођенче, прѝзрети?, -рӣм сврш. привидети, погледати.
    Прав.

Пододреднице

~ се

безл. 1. причинити се. — У такову одијелу призре му се њезино лице мраморно и провидно. Шимун. 2. привидети се. — А кад јој глади чело и прам красан, тад призре му се дивно наше море кад тихано лелија се за зоре. Марк. Ф

безл. причинити се.привидети се.
Изворни текст (OCR)
прѝзрео, -ела, -ело прилично зрео; фиг. одрастао. — Иса бијаше истом новорођенче, ал Добра већ призрело дјевојче. Шен. прѝзрети?, -рӣм сврш. привидети, погледати. Прав.