Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

приказѝва̄ч

мтом 5, стр. 57

приказѝва̄ч

приказивач QA: medium

Стална адреса

Лема

приказивач

Извор

том 5, стр. 57, редослед 7

  1. 1.

    онај који што приказује, онај који уме вешто, изражајно приказати шоо (речима, описивањем као приповедач, бојом као сликар, уживљавањем у улогу као глумац и сл.).

    сл. — слично
    — Сваки вешт, обдарен ... приказивач ... уноси у текст и своју личност, свој темперамент, своју наклоност.
    Петр. В.
    Занимљиво је истакнути да се је Црнчић, као изразити приказивач мора, ограничио у мотивима. Ба6. Гогољ је био ... незадовољан ... како је први приказивач Хлестакова ... схватио ту улогу.
    Поз. 1948
  2. 2.

    онај који на свадби приказује дарове свата. Рј. А.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
приказѝва̄ч, -а́ча м 1. онај који што приказује, онај који уме вешто, изражајно приказати шоо (речима, описивањем као приповедач, бојом као сликар, уживљавањем у улогу као глумац и сл.). — Сваки вешт, обдарен ... приказивач ... уноси у текст и своју личност, свој темперамент, своју наклоност. Петр. В. Занимљиво је истакнути да се је Црнчић, као изразити приказивач мора, ограничио у мотивима. Ба6. Гогољ је био ... незадовољан ... како је први приказивач Хлестакова ... схватио ту улогу. Поз. 1948. 2. покр. онај који на свадби приказује дарове свата. Рј. А.