Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прѝклати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 59

прѝклати

приклати QA: medium

Стална адреса

Лема

приклати

Извор

том 5, стр. 59, редослед 11

  1. 1.а.

    (трп. прид. при̏кла̄н) сврш. заклати животињу која је рањена, болесна или су је почели клати; исп. преклати (1).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевисп. — испореди
    — Морао сам је срну приклати.
    Бен.
    Знадем ја њега у душу! Било му је жао да прикоље кокош за јуху.
    Крл.
  2. 1.б.

    пререзати грло коме не довршивши до краја клање. —Упо̑ ја у собу где је сна2а спавала. И прикољем је. Чол. Човјек из јаме јецо̑ је ко̑ дијете тек приклан. Гор.

  3. 2.

    фиг. дотући, уништити до краја.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — То питање приклало је сад Јуришића, и јасно му је само једно.
    Цес. А.
    Изр
    — Никли су буљуци ... сензала ... препродаваца ... које ниси Могао тек онако да прикољеш испоД репа. Ру40.
Изворни текст (OCR)
прѝклати, -коље̄м (трп. прид. при̏кла̄н) сврш. 1. а. заклати животињу која је рањена, болесна или су је почели клати; исп. преклати (1). — Морао сам је срну  приклати. Бен. Знадем ја њега у душу! Било му је жао да прикоље кокош за јуху. Крл. б. пререзати грло коме не довршивши до краја клање. —Упо̑ ја у собу где је сна2а спавала. И прикољем је. Чол. Човјек из јаме јецо̑ је ко̑ дијете тек приклан. Гор. 2. фиг. дотући, уништити до краја. — То питање приклало је сад Јуришића, и јасно му је само једно. Цес. А. Изр