прѝклонит
приклонит QA: medium
Лема
приклонит
Извор
том 5, стр. 60, редослед 3
- 1.
који има особину да се приклања. Р-К Реч. прикло̀нити, прѝклонӣм сврш. 1. савијајући, сагибајући управити према доле, спустити, нагнути.
— <крстила је руке ... прићлонила главу.
Она приклони лiце.
- 2.
наслонити уз нешто, прислонити.
— Слими с рамена бадњак и приклони га уз кутњи праr.
Прошао је два пута покрај ... врата, тихо приклонио ухо на њиХ.
- 3.
дати коме склоншште, склонити, збринути.
— Коме си нас тужне оставила, ком сироте своје приклон1ла?
- 4.а.
фиг. подарити, поклонити.
— Приклони сада ... вом болу милост лица своr!
- 4.б.
придобити, привући на чију страну.
— И ни једному од њих ниси приклонила моје срце.
- 4.в.
склонити, приволети, наговорити кога на што.
— Iриклони је дјевојку нека би ra ... научила хрватску бесједу.
Фразе
~ главу пред ким, чим престати се борити, противити, признати чију власт, покорити се, потчинити се. — Шта сад? Приклонити главу и примити иго. Петр. В.; ~ ухо чему пажљиво слушати; обратити пажњу на што. — lе оглу!ши се вапају невиног дјетета, приклони ухо мојој молби! Iав.
Пододреднице
1. а. сагнути се горњим делом тела, поклонити се; сагињући се приближсити се чему. — Метнуо руку на прса, приклони се. Вес. Сидоше капе, приклонише се до земље. Дом. Умирући војник приклони се још једном маршаловој десници. Јонке. б. нагнути се, доћи у кос положсај. — Жито ... се малко приклонило сунцу. Бен. 2. наћи склониште, прибежсиште. — Сироте удовице ... приклоне се свако своме најближемV. Рј. А. 3. склонити се, уклонити се. — Ајдемо, људи ... боље се мало приклонити. Двориште касарне очисти се зачас. Ћип. 4. фиr. а. признати се побеђен. — Ударила сила на бијеса: нит се даде приклонит Алија, нити може оборити Вука. НП Вук. б. престати се противити, опирати, попустити. — Након његове Вукове смрти и »правитељс1во« се приклонило пред његовим реформаторским делом. Прод. в. прилагодити се приликама, срединш. — Таква је та ... животиња што се зове човек: свему ће се приклонити, свему само да би могла да траје ту на земљи. Андр. И. г. одати се, предати се, посветити се чему. — Био се одлучио да се сасвим приклони музицИ. Коњов. д. приволети се чему, пристати уз кога. — Радије ће остати ... него се приклонити Италији. Цар Е. Хисторија биљежи ... да су Хрвати одступили од Рима те се приклонi"ли к Цариграду. Водн. ђ. сложити се, прихватити чије мишљење. — Она ће се Испрва чинити нев ешта ... а кад се он приклони, мир ће бити готов. Ћип
Изворни текст (OCR)
прѝклонит, -а, -о који има особину да се приклања. Р-К Реч. прикло̀нити, прѝклонӣм сврш. 1. савијајући, сагибајући управити према доле, спустити, нагнути. — <крстила је руке ... прићлонила главу. Кал. Она приклони лiце. Вуков. 2. наслонити уз нешто, прислонити. — Слими с рамена бадњак и приклони га уз кутњи праr. Љуб. Прошао је два пута покрај ... врата, тихо приклонио ухо на њиХ. Петр. В. 3. дати коме склоншште, склонити, збринути. — Коме си нас тужне оставила, ком сироте своје приклон1ла? НПХ. 4. фиг. а. подарити, поклонити. — Приклони сада ... вом болу милост лица своr! С-Ц. б. придобити, привући на чију страну. — И ни једному од њих ниси приклонила моје срце. Шов. в. склонити, приволети, наговорити кога на што. — Iриклони је дјевојку нека би ra ... научила хрватску бесједу. Драж.