прикло̀пити
приклопити QA: medium
Лема
приклопити
Извор
том 5, стр. 60, редослед 6
- 1.
а саставити, затворити ито је било отворено, склонит1.
— До1Цла опет до врата ... приклопила их помно и вратила се.
Умор је овладао људима и неки су већ приклопили очи.
б. напола, не сасеим саставити, склопити.
— Неповерљиво је погледао кроз приклопљене трепавице.
в. саставити примакавши брзо, нагло једно другоме.
— Тада џентлмен приклопи пете, дубоко се и достојанствено наклони.
- 2.
покрити, поклопити једно с другим, преклопити.
— 1риклопо усташЦа ... занемео.
- 3.
прикључити, придружити чему, здружити с чим.
— Чланови истражног повјеренства прочиташе то са занимањем и приклопише како је обичај списима.
Осуда пукла ... приклопили ми још три године прида.
- 4.а.
наткрити; покрити.
— Азурни је свод небески херметички приклопио земљу.
Дим те црни бјеше приклопио.
- 4.б.
фиг. притиснути.
— Откако је глад приклопила, њихове су се нарави испасјиле.
- 5.а.
фиг. додати чему у разговору.
— Та ништа лепше од унаштва, од мача.
— корицама
— приклопиће Милан.
Прићслопио и он гдјегод коју озбиљну ријеч опћем разговору.
- 5.б.
(кога) згодно одговорити коме. Р-К Реч.
Пододреднице
1. затворити се, заклопити се. — ЈоШ је малко зурио у врата која су се за Ђулсом приклопила. О-А. Кад се мудро приклопе очи пред блеском овога стила ... у свима и најситнијим детаљима откриће се намера да се позира. Богдан. 2. нагнути се горњим делом тела, приклонити се. — Мало се је Марко приклопио, па напише листак књиге биле. НПХ. 3. а. прилећи, приљубити се. — Но Баја-Ђуро опази како се лакат њене комшинице одалечио од тијела па опет приклопио. Киш. б. фиг. прикључити се, здружити се, сјединити се. — Свом силом настоја да се Ердељ приклопи Унгарији. Старч. прикљу́нити се, прѝкљӯнӣм се сврш. нагнути се изнад чега, надвити се, наднети се. — Е́шао је прикљуњен к земљи, као да га к њој притеже нека сила. Кал. Учитељ се прикљунио над чашу. И
Изворни текст (OCR)
прикло̀пити, прѝклопӣм сврш. 1. а. саставити, затворити ито је било отворено, склонит1. — До1Цла опет до врата ... приклопила их помно и вратила се. Војн. Умор је овладао људима и неки су већ приклопили очи. Јак. б. напола, не сасеим саставити, склопити. — Неповерљиво је погледао кроз приклопљене трепавице. Вуј. в. саставити примакавши брзо, нагло једно другоме. — Тада џентлмен приклопи пете, дубоко се и достојанствено наклони. Креш. 2. покрити, поклопити једно с другим, преклопити. — 1риклопо усташЦа ... занемео. Кош. 3. прикључити, придружити чему, здружити с чим. — Чланови истражног повјеренства прочиташе то са занимањем и приклопише како је обичај списима. Л-К. Осуда пукла ... приклопили ми још три године прида. Вел. 4. а. наткрити; покрити. — Азурни је свод небески херметички приклопио земљу. Срем. Дим те црни бјеше приклопио. Њег. б. фиг. притиснути. — Откако је глад приклопила, њихове су се нарави испасјиле. Ђур. 5. фиг. а. додати чему у разговору. — Та ништа лепше од унаштва, од мача. — корицама — приклопиће Милан. Шапч. Прићслопио и он гдјегод коју озбиљну ријеч опћем разговору. Кол. б. (кога) згодно одговорити коме. Р-К Реч.