прико̀вати
приковати
Лема
приковати
Извор
том 5, стр. 61, редослед 13
- 1.а.
ковањем саставити, спојити с чим, причврстити за што.
— Жељезне су узде биле приковане.
- 1.б.
ставити коме окове и причврстити, привезати га уз нешто.
— шго живо оста у животу, за хладан је приковао ланац.
Ја те држим прикована бијелим рукам, ланцем преслаткијем.
- 2.
причврстити на нешто нечим шиљастим (чиодама, ексерима, клинцима и сл.), прикуцати.
— Показивао је на ону објаву среске власти која је прикована на судницу.
Приковао влажан каиш з јабуку па га затегао и оштри бријачицу.
- 3.а.
фиг. присилити, приморати кога да стално или непомично остане у каквом положају, да дуго не напушта какво место, да се непрестано налази негде.
— Мужеви су већ петнаест дана приковани уз дом и шгталу.
Немоћ је ... приковала уз постељу.
Снажан плотун из пушака и митраљеза приковао их је за тло. Пол. 1958.
- 3.б.
напрегнуто и упорно управити, усмерити што (око, поглед, мисао, пажњу) према коме, чему, на кога, на што.
— Дубоки стид је мој поглед приковао за земљу.
Кретање опруrе ... прикова му сву пажњу.
- 3.в.
чврсто привезати уза се.
— Само тако га приковасмо к науцима.
Фразе
остати (стати, стајати) као прикован остати непокретан под утицајем каквог снажног осећања (дивљења, изненађења, страха и сл.); ~ за срамни стуб изложити јавној порузи.
Пододреднице
повр. према приковати (3). — Радници се приковали ... уз квргаве пањеве. Кос. Очи му се приковаше уз то чисто плаветнило. Ранк
Изворни текст (OCR)
прико̀вати, прѝкује̄м сврш. 1. а. ковањем саставити, спојити с чим, причврстити за што. — Жељезне су узде биле приковане. Торб. б. ставити коме окове и причврстити, привезати га уз нешто. — шго живо оста у животу, за хладан је приковао ланац. Јакш. Ђ. фиг. Ја те држим прикована бијелим рукам, ланцем преслаткијем. Војн. 2. причврстити на нешто нечим шиљастим (чиодама, ексерима, клинцима и сл.), прикуцати. — Показивао је на ону објаву среске власти која је прикована на судницу. Ранк. Приковао влажан каиш з јабуку па га затегао и оштри бријачицу. Шапч. 3. фиг. а. присилити, приморати кога да стално или непомично остане у каквом положају, да дуго не напушта какво место, да се непрестано налази негде. — Мужеви су већ петнаест дана приковани уз дом и шгталу. Гор. Немоћ је ... приковала уз постељу. Нех. Снажан плотун из пушака и митраљеза приковао их је за тло. Пол. 1958. б. напрегнуто и упорно управити, усмерити што (око, поглед, мисао, пажњу) према коме, чему, на кога, на што. — Дубоки стид је мој поглед приковао за земљу. Матош. Кретање опруrе ... прикова му сву пажњу. Дав. в. чврсто привезати уза се. — Само тако га приковасмо к науцима. Ков. А.