при́кор

прикор

прикор

том 5, стр. 62, редослед 7

в.
дијал. в. прекор.
дијал. — дијалекатски, дијалектв. — (после броја) век
— За његове лажи не примам прикора. Шен. lеће на ме лећи прикори душе ни савјест с грИжЊОм.
Уј.

Изворни текст (OCR)

при́кор м дијал. в. прекор. — За његове лажи не примам прикора. Шен. lеће на ме лећи прикори душе ни савјест с грИжЊОм. Уј.