прику́чии

прикучии

Лема

прикучии

Извор

том 5, стр. 65, редослед 18

1.
приближити, примаћи, поставити близу или ближе коме, чему.
— Загазио је мало, прикучио је стрвину и ... одвуче је кући.
Ђур.
ПрИкучила сам му здјелу с месом.
Пав.
2.
фиг. приграбити, силом узети што.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Узео сам све листом Дробњаке ... од Пиве сам нешто прикучио, све до Таре јесам освојио.
НП Вук

Пододреднице

~ се

1. а. бити, наћи се близу, поред, уз кога, чега, приближити се. — Вукао се тихо док се прикучи стану. Тур. Окупи се око њега читава гомила па се прикучи чак и Николетина. Ћоп. б. уз. повр. приближити се једно другом. — Глава се сама од себе спусти ... вјеђе се прикучише и трепавице сложише. Бег. 2. а. бити близу (по времену). — Премучни су настали адети, мучна ће се прикучит времена. Њег. Прикучила се зима. Наз. б. бити близу или ближе остварењу чега. — Смисли како ће да се прикучи своме циљу. Мил. 3. фиr. бити, постати присан, ступити у блиске, пријатељеке, присне односе. — Русија и Аустрија морале су се још више заинтересовати за Србију којој се Француска тако близу прикучила. 1аер. прѝкучити се сврш. згрбити се. — Јосо се прикучи посве. Тур

бити, наћи се близу, поред, уз кога, чега, приближити се.уз. повр. приближити се једно другом.бити близу (по времену).бити близу или ближе остварењу чега.фиr. бити, постати присан, ступити у блиске, пријатељеке, присне односе.

Изворни текст (OCR)

прику́чии, прѝкӯчӣм сврш. 1. приближити, примаћи, поставити близу или ближе коме, чему. — Загазио је мало, прикучио је стрвину и ... одвуче је кући. Ђур. ПрИкучила сам му здјелу с месом. Пав. 2. фиг. приграбити, силом узети што. — Узео сам све листом Дробњаке ... од Пиве сам нешто прикучио, све до Таре јесам освојио. НП Вук.