Одредница

прилѐћи

сврштом 5, стр. 68

прилѐћи

прилећи QA: medium

Лема

прилећи

Варијанте

прѝлећи

Извор

том 5, стр. 68, редослед 2

  1. 1.а.

    лећи на кратко време (ради одмора, због болести и сл.), мало проспавати, продремати.

    сл. — слично
    — Чаршија је била празна, a rазде им прилегле, као обично, после ручк
    Срем.
    Радила је толико да би мало прилегла само онда кад би јој глава и руке саме од умора пале.
    Шимун.
    Кад с мора бурни ућутну се гласи ... и уморени прилегнV таласи ...
    Кош.
  2. 1.б.

    заузети лежећи положај ради заштите или скривања.

    — Однекуда зачу се митраљез ... неки падоше, други ... прилегоше.
    Јак.
  3. 1.в.

    навалити се полулежећи.

    — Ухватио се коњу за гриву, па прилегао сав уз њеrа.
    Вукић.
  4. 1.г.

    притиснувши наслонити се уз нешто.

    — У куту лежаше комад дрва, посве прилегао уза зид. Шег. Младић прилеже уз цијев, а онда се опрезно придиже.
    Вуј.
  5. 2.

    пригнути се, савити се према чему, приљубити се у3 нешто.

    — На бради неколико смеђих брадавица, из којих су израсле подуље длаке и прилегле по лицу.
    Киш
    Пас је ... прилегао сасвим уз траву.
    Ћоп.
  6. 3.а.

    фиг. постати близак, тесно привезан љубављу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Искрена хоџина ријеч прилегла мV души.
    Мул.
  7. 3.б.

    одати се послу, почети марљиво радити, трудити се.

    — Прилеже на посао и поче помало да упознаје Памуковиће, и кућу, и живот У њој.
    Андр. И.
    Стари је газда ... прилегао да повиси на неки начин своје приходе.
    Ћос. Б.
Изворни текст (OCR)
прилѐћи и прѝлећи, прѝлегне̄м сврш. 1. а. лећи на кратко време (ради одмора, због болести и сл.), мало проспавати, продремати. — Чаршија је била празна, a rазде им прилегле, као обично, после ручк Срем. Радила је толико да би мало прилегла само онда кад би јој глава и руке саме од умора пале. Шимун. фиг. Кад с мора бурни ућутну се гласи ... и уморени прилегнV таласи ... Кош. б. заузети лежећи положај ради заштите или скривања. — Однекуда зачу се митраљез ... неки падоше, други ... прилегоше. Јак. в. навалити се полулежећи. — Ухватио се коњу за гриву, па прилегао сав уз њеrа. Вукић. Г. притиснувши наслонити се уз нешто. — У куту лежаше комад дрва, посве прилегао уза зид. Шег. Младић прилеже уз цијев, а онда се опрезно придиже. Вуј. 2. пригнути се, савити се према чему, приљубити се у3 нешто. — На бради неколико смеђих брадавица, из којих су израсле подуље длаке и прилегле по лицу. Киш. Пас је ... прилегао сасвим уз траву. Ћоп. 3. а. фиг. постати близак, тесно привезан љубављу. — Искрена хоџина ријеч прилегла мV  души. Мул. б. одати се послу, почети марљиво радити, трудити се. — Прилеже на посао и поче помало да упознаје Памуковиће, и кућу, и живот У њој. Андр. И. Стари је газда ... прилегао да повиси на неки начин своје приходе. Ћос. Б.