при́лика
прилика QA: medium
Лема
прилика
Извор
том 5, стр. 68, редослед 12
- 1.а.
повољан тренутак, згода, пригода, случај.
— Отац ипак није пропуштао ни једну могућност гдје му се пружала прилика да заради.
Те су степенИЦ8 само за свечане прилик8.
- 1.б.
случајно превозно средство да се по њему што пошаље или превезе.
colloquial— Пред колодвором стајаше дуг ред фријакера ... и приватних прилика.
Мајка ... му је од времена на време тако по каквој прилици увек понешто слала.
- 2.
повод.
— Он Паша хоће да напусти Травник ... пре него стигне ферман ... како не би дао прилике својим противницима да уживају.
- 3.
мн. услови живота, околности.
— Крањчевића су створиле оваковим пјесником прилике ... оне су му наметнуле и песимизам.
Макар и био сам Вук у тешким материјалним приликама, он никад другом помоћ није одбио.
- 4.а.
појава у којој се нешто показује, јавља пред очима; предзнак, знамење.
— Младо сунце у лијепој прилици јави се на столњаку.
Те су године разне прилике на небу и на земљи наговештавале несреће и необичне доrађаје.
- 4.б.
лик, особа.
— У том тренутку двије прилике дигоше се из папрати.
Једна женска прилика показа се и отвори.
- 4.в.
слика.
— До ње висјела врло нејасна прилика ... трговачког брода.
- 4.г.
(обично мн. уз атрибут свети) слике светаца и светица.
— Обнављане су свете прилике на црквеним платнима.
Писао је свете прилике на липовијем даскама.
- 5.а.
(често појачано: слика и прилика) онај (оно) који (што) одговара коме (чему), који је раван коме својим особинама, положајем, годинама и сл., пар.
— Ни́ко, мезимац мајчин, и мајчина је прилика.
Ето ти праве слике и прилике једнога од његових предака.
Та слика и прилика људске биједе прати човјека као сјенка.
- 5.б.
онај који у свему одговара, који је пар коме (обично о удавачи или младожењи)
— Ондје се вјенчаном женом оженити, приликом себи.
Он је себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери.
- 6.
(често у мн.) изглед, надања, могућности у извршење, остварење чега у будућности
— Једнако настоји да то вјерење дјеце искоријени, али да није прилике е ће успјети.
Турци су се ... надали да би то долазак конзула могли бити само рђави гласови и зле причике.
- 7.
инстр. (у служби предлога с ген. за изрицање времена, трајања, вршења чега) за, при ~ одбране, ~ дебате, ~ првог напада, ~ велИКИХ ПразнИКа.
Фразе
другом приликом други пут, леп ко̑ ~ необично леп, као слика. — Ео тије момак ко̑ прилика. Ивак., на прилику у облику, попут чега. — Из ватре би избијале варнице све на прилику некаквих кесица. Нед.; на своју слику и прилику попут себе. — Хтио си] ... да обликујеш друrе на своју слику и прилику. Сим , по прИлици отприлике, приближно. — »Американац« у нашем крају значи, по прилицИ, да је Грбић као млад момак пошао на рад У мерику ... и вратио се ... са Мало новца. НК 194б.; по свој прилици (ређе на сву прилику), сва је прилика чини се, изгледа, судећи по свему, врло је вероватно — 1рошла је једна жена преко улице рупцу, по свој прилици, у апотеку. Крл. Цар Дарије давао је сатрапијама домаћа имена, па ће, на сву прилику, и Скудра бити име ... БК 1906. Напољу непрекидно киши, а сва је прилика, неће за дуго преСтати. Ћип.; слика уз (за) прилику момак и девојка који у свему одговараду једно другоме, идеалан брачни пар. — Може л бити слика уз прилику, могу ли се с њима П0- дичити? НП Вук. Нека иде слика на прилику!
Изворни текст (OCR)
при́лика ж 1. а. повољан тренутак, згода, пригода, случај. — Отац ипак није пропуштао ни једну могућност гдје му се пружала прилика да заради. Козарч. Те су степенИЦ8 само за свечане прилик8. Рист. б. разг. случајно превозно средство да се по њему што пошаље или превезе. — Пред колодвором стајаше дуг ред фријакера ... и приватних прилика. Том. Мајка ... му је од времена на време тако по каквој прилици увек понешто слала. Срем. 2. повод. — Он Паша хоће да напусти Травник ... пре него стигне ферман ... како не би дао прилике својим противницима да уживају. Андр. И. 3. мн. услови живота, околности. — Крањчевића су створиле оваковим пјесником прилике ... оне су му наметнуле и песимизам. Марј. М. Макар и био сам Вук у тешким материјалним приликама, он никад другом помоћ није одбио. Бел. 4. а. појава у којој се нешто показује, јавља пред очима; предзнак, знамење. — Младо сунце у лијепој прилици јави се на столњаку. Визн. Те су године разне прилике на небу и на земљи наговештавале несреће и необичне доrађаје. Кнеж. Л. б. лик, особа. — У том тренутку двије прилике дигоше се из папрати. Чол. Једна женска прилика показа се и отвори. Сим. в. слика. — До ње висјела врло нејасна прилика ... трговачког брода. Шен. г. (обично мн. уз атрибут свети) слике светаца и светица. — Обнављане су свете прилике на црквеним платнима. БК 1906. Писао је свете прилике на липовијем даскама. Љуб. 5. а. (често појачано: слика и прилика) онај (оно) који (што) одговара коме (чему), који је раван коме својим особинама, положајем, годинама и сл., пар. — Ни́ко, мезимац мајчин, и мајчина је прилика. Шен. Ето ти праве слике и прилике једнога од његових предака. Мат. Та слика и прилика људске биједе прати човјека као сјенка. Лит. 1957. б. онај који у свему одговара, који је пар коме (обично о удавачи или младожењи) — Ондје се вјенчаном женом оженити, приликом себи. М-И. Он је себе сматрао за бољу прилику и партију једној свештеничкој кћери. Срем 6. (често у мн.) изглед, надања, могућности у извршење, остварење чега у будућности — Једнако настоји да то вјерење дјеце искоријени, али да није прилике е ће успјети. Мат. Турци су се ... надали да би то долазак конзула могли бити само рђави гласови и зле причике. Андр. И 7. инстр. (у служби предлога с ген. за изрицање времена, трајања, вршења чега) за, при ~ одбране, ~ дебате, ~ првог напада, ~ велИКИХ ПразнИКа.