Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

при́ликовати

несврштом 5, стр. 69

при́ликовати

приликовати

Стална адреса

Лема

приликовати

Извор

том 5, стр. 69, редослед 2

  1. 1.

    бити сличан, сличити.

    — Приликовала је вила на мраморни кип.
    Крањч. С.
  2. 2.

    доликовати, пристојати се.

    — Ћутећи је стајала јер није приликовало да пред мужевима и слаба девојка седи.
    Јакш. Ђ.
    Ма дјетету се не чудим, њему приликује.
    Пав.
  3. 3.

    необ. давати лик чему.

    необ. — необично
    — Резултат прилаrођења у сваком су случају извјесне мисли којима приликујемо доrађаје.
    Баз.
Изворни текст (OCR)
при́ликовати, -кује̄м несврш. 1. бити сличан, сличити. — Приликовала је вила  на мраморни кип. Крањч. С. 2. доликовати, пристојати се. — Ћутећи је стајала јер није приликовало да пред мужевима и слаба девојка седи. Јакш. Ђ. Ма дјетету се не чудим, њему приликује. Пав. 3. необ. давати лик чему. — Резултат прилаrођења у сваком су случају извјесне мисли којима приликујемо доrађаје. Баз.