Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

при́личити

несврштом 5, стр. 69

при́личити

приличити

Стална адреса

Лема

приличити

Извор

том 5, стр. 69, редослед 7

  1. 1.а.

    одговарати прихваћеним обичајима, положају, стању, узрасту и сл.

    сл. — слично
    — Живели су они врло лепо као што, напосчеткУ, И приличИ пОповским кућама.
    Срем.
    Та кућа приличи данас збиља људском стану.
    Шен.
  2. 1.б.

    (безл. са зам. се или без ње) допуштено је, треба, ва

    безл. — безличнозам. — заменица
    — Девојци се и не приличи да друкчије говори.
    Лаз. Л.
    Према старом обичају није приличило од петка из)утра па све до недјеље јести ништа топло.
    Бен.
  3. 2.

    бити налик, сличан.

    — Његови синови не приличе њему но другој породици Петровића.
    Миљ.
Изворни текст (OCR)
при́личити, -ӣм несврш. 1. а. одговарати прихваћеним обичајима, положају, стању, узрасту и сл. — Живели су они врло лепо као што, напосчеткУ, И приличИ пОповским кућама. Срем. Та кућа приличи данас збиља људском стану. Шен. б. (безл. са зам. се или без ње) допуштено је, треба, ва а. — Девојци се и не приличи да друкчије говори. Лаз. Л. Према старом обичају није приличило од петка из)утра па све до недјеље јести ништа топло. Бен. 2. бити налик, сличан. — Његови синови не приличе њему но другој породици Петровића. Миљ.