приме́нити
применити
Лема
применити
Извор
том 5, стр. 74, редослед 2
- 2.
ијек. примијѐнити (аор. 2. и
- 3.
при̏ме̄нӣ; трп прид. прѝме̄њен) сврш.
- 1.а.
увести у употребу, употребити, искористити.
— Комуна је дуго оклијевала да примијени слиЧне методе. ОП
- 1.в.
У овој борби први пут је применио концентрисану ватру бацача и аутоматског оружја. Дед.
- 1.б.
(на кога) протегнути, проширити употребу на кога.
— Зато, ако је већ говора о жртви, треба то примијенити на њ, на сиромаха Карла.
- 2.
спровести у дело, остварити.
— Колика опасност што тај човјек иде слободан! Ипак, ми не смемо на њ применити строгост закона. Ганд.
Фразе
не буди (не било) примењено каже онај који говори о нечему рђавом као желећи да се то зло не догоди онима који суделују у разговору. — Претпоставимо да ја, не буди примијењено, побјегнем од ове своје Старе. Бан.; примењена уметност делатност која даје естетски облик предметима који су намењени практичној употреби.
Пододреднице
покр. прилагодити се. —Том новом покрету њезина бића примијени се донекле и њезин начин живљења. Војн
Изворни текст (OCR)
приме́нити, прѝме̄нӣм, ијек. примијѐнити (аор. 2. и 3. л. при̏ме̄нӣ; трп. прид. прѝме̄њен) сврш. 1. а. увести у употребу, употребити, искористити. — Комуна је дуго оклијевала да примијени слиЧне методе. ОП 1. У овој борби први пут је применио концентрисану ватру бацача и аутоматског оружја. Дед. В. б. (на кога) протегнути, проширити употребу на кога. — Зато, ако је већ говора о жртви, треба то примијенити на њ, на сиромаха Карла. Цар Е. 2. спровести у дело, остварити. — Колика опасност што тај човјек иде слободан! Ипак, ми не смемо на њ применити строгост закона. Ганд.