Одредница

приме́тити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 75

приме́тити

приметити

Стална адреса

Лема

приметити

Извор

том 5, стр. 75, редослед 15

  1. 2.

    ијек. примијѐтити (аор. 2. и

    ијек. — ијекавски
  2. 3.

    при̏ме̄тӣ; трп. прид. прѝме̄ћен) сврш.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  3. 1.

    опазити, спазити, угледати.

    — Ја сам, примијетивши како у његовој руци олиста револвер ... превалио стол ... и нестао у ноћи.
    Крл.
  4. 2.

    напоменути, обратити пажњу.

    — Чујем да Сабина није врла кућаница
    — примијети Мавро.
    Кум.
    Кад Хоће снахе да посоле јело, а она би приметила: »Упитај, дете, да није ко посолио.«
    Дом.
  5. 3.

    приговорити, замерити, покудити.

    — А он не имаше прилике да јој ишта примијети.
    Том.
  6. 4.

    рећи, казати, припоменути, споменути.

    — Могла би мајка остати да спремИ ручак
    — примети молећиво девојчица.
    Макс.

Фразе

бити примећен скренути на себе пажњу, постићи успех. — Прве његове приповетке биле су примећене и читане. СКел.
Изворни текст (OCR)
приме́тити, прѝме̄тӣм, ијек. примијѐтити (аор. 2. и 3. л. при̏ме̄тӣ; трп. прид. прѝме̄ћен) сврш. 1. опазити, спазити, угледати. — Ја сам, примијетивши како у његовој руци олиста револвер ... превалио стол ... и нестао у ноћи. Крл. 2. напоменути, обратити пажњу. — Чујем да Сабина није врла кућаница — примијети Мавро. Кум. Кад Хоће снахе да посоле јело, а она би приметила: »Упитај, дете, да није ко посолио.« Дом. 3. приговорити, замерити, покудити. — А он не имаше прилике да јој ишта примијети. Том. 4. рећи, казати, припоменути, споменути. — Могла би мајка остати да спремИ ручак — примети молећиво девојчица. Макс.