приме́чити

примечити

Стална адреса

Лема

примечити

Извор

том 5, стр. 76, редослед 3

—
пригњечити Вук Рј. и уч. према примешати (се).
уч. — учестали глагол
примеша́вати (се), -ѐша̄ва̄м (се), ијек. примјеша́вати (се) и примеши́вати (се),
— ѐшује̄м (се), ијек. примјеши́вати (се) несврш!.

Изворни текст (OCR)

приме́чити, прѝме̄чӣм сврш. пригњечити. Вук Рј. примеша́вати (се), -ѐша̄ва̄м (се), ијек. примјеша́вати (се) и примеши́вати (се), -ѐшује̄м (се), ијек. примјеши́вати (се) несврш!. и уч. према примешати (се).