Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прими́рити

сврштом 5, стр. 76

прими́рити

примирити

Лема

примирити

Извор

том 5, стр. 76, редослед 15

  1. 1.

    (коrа) смирити, умирити.

    — жупник мњаше да ће најбоље примирити Васу ако наврне ријеч на довршену приповијест.
    Новак
  2. 2.

    смирити се.

    — Примири, ђаволе!
    — рећи ће мати дјетету кад је немирно.
    Вук
    Рј.

Пододреднице

~ се

1. постати миран, смирен, смирити се. — Она му не одrовараше, тек кад се примирише, рече му осмјехнувши се кроз сузе. Леск. Ј. Увече кад се човјек примири и зима ојача, свемоћна студен са свих страна стезала се око њеrа. Ћоп. 2. фиг. зарасти, залечити се. — Рана се беше поново примирила. Ћос. Б

постати миран, смирен, смирити се.фиг. зарасти, залечити се.
Изворни текст (OCR)
прими́рити, прѝмӣрӣм сврш. 1. (коrа) смирити, умирити. — жупник мњаше да ће најбоље примирити Васу ако наврне ријеч на довршену приповијест. Новак. 2. смирити се. — Примири, ђаволе! — рећи ће мати дјетету кад је немирно. Вук Рј.