при́мити
примити QA: medium
Лема
примити
Извор
том 5, стр. 77, редослед 3
- 1.а.
узети оно што се даје, пружа, нуди.
— Она прими књигу, но није се мицала с мјесrа.
- 1.б.
добити оно што је упућено, послано, намењено.
— Милан ... једва измаче главу да не прими шамар.
- 1.в.
узети од кога, са кога, отети.
— Па се диже Облачићу Раде те Турчину посијече главу, и прими му свијетло оружје.
- 1.г.
прихватити, ухватити руком.
— Радо би примио ђерМову браву са краја.
Десницом га за подбрадак прими.
- 1.д.
преузети, загосподарити.
— Никола Горјански ... прими кормило државе.
Лазар је примио имање у своје руке. Вес.
- 1.ђ.
обухватити у свој простор.
— Прогутали их лонци и примили у се цијеле овнове који се у њима чине да су голубићи.
Степа Их је већ одавно примила у свој зелени загрљај.
- 2.а.
увући у себе.
— Није му допуштала да пуши у соби да не квари ред и да предмети не приме мирис духана.
- 2.б.
преузети, усвојити што туђе.
— У околини Ђаковице има међу Арбанасима ... Срба који су примили арбанашку ношњV, обичаје и језик.
- 2.в.
добити други изглед.
— Небо је изнад њих примило онај опори тен што га има пред свитање. ал.
- 3.
узети на посао, у службу.
— Дошла сам да вас молим, ћир-Јово, да примите мо Вучка.
- 4.
почети радити (о мотору).
— Тада може с извјесном сигурношћ рачунати да ће му мотор одмах примити И да неће остати међу задњима. Ант.
- 5.а.
дочекати што на какав начин, реаговати, понети се према чему.
— Већина чланова ... примила је ... његов говор хладно.
- 5.б.
схватити што и помирити се с тим, узети то као чињеницу, као истину и сл.
— Зашто си то учинио, чуди ме и не могу никако да примим и да верујем!
Примио је ту ствар вијест о Маријиној невјери онако како му се доставило.
- 5.в.
усвојити, изгласати, одобрити, пристати на што.
— Народна скуштина ... има примити буџет. Мј. 193б. Руски цар примио је да буде нашем краљу венчани
Јов. С.
- 6.а.
дочекати кога код своје куће.
— Отиђе и представи се госпођи Матковић која га је примила ... отмено.
- 6.б.
дочекати кога у канцеларији и саслушати жеље.
— Господин Министар ме лепо примио и саслушао.
- 6.в.
уписати, учланити; прихватити, увести кога у своје друштво.
— С вама не хтедоше, а мене примише у своје друштво.
Какво он право има да ме не прими у свој род.
- 7.
почети, прихватити се.
— Прими опет тражити банку, али залуду. В l8s5.
Фразе
бог не ће да ме прими не могу да умрем; бог га примио умро је; битку, борбу ~ одговорити битком, борбом на чији напад; ~ бога одговорити на чији поздрав; ~ дужност почети вршити; дужност; преузети дужност од кога; примила га земља сахрањен је; ~ дете као бабица помоћи у порођају; ~ веру прихва-4 тити заклетву на верност; ~ здраво за готово, ~ за прави новац (под прави; грош) поверовати; ~ јабуку (о девојци)4 пристати да буде испрошена; ~ к себи (жена мушкарца) подати се. — На прошло4 Николиње ... је још четворицу примила к себи на голој земљи, једног за другим. Крл.; ~ к срцу дубоко осетити; ~ к знању (на знање, до знања) уважити; запамтити ради извршења; ~ на ноћ (на конак) дати преноћиште; ~ на себе
Изворни текст (OCR)
при́мити, при̑мӣм сврш. 1. а. узети оно што се даје, пружа, нуди. — Она прими књигу, но није се мицала с мјесrа. Леск. Ј. б. добити оно што је упућено, послано, намењено. — Милан ... једва измаче главу да не прими шамар. Чипл. в. узети од кога, са кога, отети. — Па се диже Облачићу Раде те Турчину посијече главу, и прими му свијетло оружје. НП Вук. Г. прихватити, ухватити руком. — Радо би примио ђерМову браву са краја. Чипл. Десницом га за подбрадак прими. М-И. д. преузети, загосподарити. — Никола Горјански ... прими кормило државе. Шен. Лазар је примио имање у своје руке. Вес. ђ. обухватити у свој простор. — Прогутали их лонци и примили у се цијеле овнове који се у њима чине да су голубићи. Вел. Степа Их је већ одавно примила у свој зелени загрљај. Глиш. 2. а. увући у себе. — Није му допуштала да пуши у соби да не квари ред и да предмети не приме мирис духана. Кал. б. преузети, усвојити што туђе. — У околини Ђаковице има међу Арбанасима ... Срба који су примили арбанашку ношњV, обичаје и језик. Цвиј. в. добити други изглед. — Небо је изнад њих примило онај опори тен што га има пред свитање. ал. 3. узети на посао, у службу. — Дошла сам да вас молим, ћир-Јово, да примите мо Вучка. Лаз. Л. 4. почети радити (о мотору). — Тада може с извјесном сигурношћ рачунати да ће му мотор одмах примити И да неће остати међу задњима. Ант. 1. 5. а. дочекати што на какав начин, реаговати, понети се према чему. — Већина чланова ... примила је ... његов говор хладно. Крањч. Стј. б. схватити што и помирити се с тим, узети то као чињеницу, као истину и сл. — Зашто си то учинио, чуди ме и не могу никако да примим и да верујем! Рист. Примио је ту ствар вијест о Маријиној невјери онако како му се доставило. Донч. в. усвојити, изгласати, одобрити, пристати на што. — Народна скуштина ... има примити буџет. Мј. 193б. Руски цар примио је да буде нашем краљу венчани кум. Јов. С. 6. а. дочекати кога код своје куће. — Отиђе и представи се госпођи Матковић која га је примила ... отмено. Коз. Ј. б. дочекати кога у канцеларији и саслушати жеље. — Господин Министар ме лепо примио и саслушао. Срем. в. уписати, учланити; прихватити, увести кога у своје друштво. — С вама не хтедоше, а мене примише у своје друштво. Ад. Какво он право има да ме не прими у свој род. Крањч. Стј. 7. почети, прихватити се. — Прими опет тражити банку, али залуду. В l8s5.