примо̀вати

примовати

примовати

том 5, стр. 78, редослед 19

в.
песн. в. примати.
песн. — песничкив. — (после броја) век
— Из кола се једна одвојила и Драгићу коња примовала: »Добар дошо̑, драги господару!«
НП Вук

Изворни текст (OCR)

примо̀вати, -ѝмује̄м несврш. песн. в. примати. — Из кола се једна одвојила и Драгићу коња примовала: »Добар дошо̑, драги господару!« НП Вук.